Zašto nam danas nedostaje vitamin D?

Ako naš organizam može sam da stvara vitamin D, zašto je njegov nedostatak postao jedan od najčešćih nutritivnih deficita savremenog čoveka?

Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno, provodimo premalo vremena na suncu. Međutim, razlog je mnogo složeniji i predstavlja posledicu savremenog načina života.

Najveći deo vitamina D (oko 80%) nastaje u koži pod dejstvom UVB sunčevih zraka, dok se svega oko 20% unosi hranom. Zato čak ni najzdravija ishrana najčešće nije dovoljna da obezbedi optimalne količine ovog vitamina.

Problem nije što nema sunca.

Problem je što smo mi prestali da živimo na suncu.

Nekada su ljudi najveći deo dana provodili na otvorenom. Danas većinu vremena provodimo u kancelarijama, školama, automobilima, tržnim centrima i svojim domovima. Čak i kada boravimo napolju, često koristimo zaštitne kreme koje značajno smanjuju stvaranje vitamina D u koži.

Tokom zimskih meseci, posebno od oktobra do aprila na našim geografskim širinama, sunčevi zraci nisu dovoljno jaki da omoguće stvaranje dovoljne količine vitamina D. Zbog toga se rezerve ovog vitamina postepeno troše.

Pored nedovoljnog izlaganja suncu, rizik od deficita povećavaju i:

starija životna dob,

tamnija boja kože,

gojaznost,

bolesti creva praćene smanjenom apsorpcijom,

bolesti jetre i bubrega, u kojima se vitamin D aktivira,

pojedini lekovi koji utiču na njegov metabolizam.

Vitamin D možemo uneti i hranom, ali u relativno malim količinama. Najbogatiji prirodni izvori su masne ribe, riblje ulje, žumance i jetra, dok ga u biljnim namirnicama ima veoma malo.

Zbog svega toga danas nije neobično da čak i osobe koje se hrane pravilno i vode računa o svom zdravlju imaju nedovoljne koncentracije vitamina D u krvi.

Koliko je ovaj problem rasprostranjen u svetu i zašto se govori o pandemiji deficita vitamina D, saznaćete u narednom članku.

Pročitajte u biblioteci kuće zdravlja paradox istočnog mediterana