Tavan

Dobro došli na tavan svoje Kuće zdravlja.

Ovde nećemo tražiti stare stvari. Tražićemo stare priče koje još uvek upravljaju vašim životom. Neke ćemo sačuvati. Nekima ćemo zahvaliti i pustiti ih da odu. Tek tada će u kući biti mesta za nešto novo.

Moja profesorka ishrane, dr Valerija Sedlak, često je govorila:„Počnimo od raspremanja tavana.“

Tek mnogo godina kasnije shvatila sam koliko je mudrosti bilo u toj jednostavnoj rečenici.

Prvo dakle, treba da odemo na tavan.

Tamo godinama odlažemo stvari koje nam trenutno nisu potrebne, ali ih nikada nismo zaista pregledali. Kutije se gomilaju. Neke čuvaju lepe uspomene. Druge kriju ono što nam više ne služi.

I naš um ima svoj tavan.

Na njemu se nalaze stare priče o nama samima.

Rečenice koje smo nekada prihvatili kao istinu.

„Nisam dovoljno dobra.“

„Nemam karakter.“

„Hrana me smiruje.“

„Ja to ne mogu.“

Vremenom ih više ne preispitujemo.

Počnemo da živimo kao da su činjenice.

A one su često samo stara uverenja koja smo nekada davno poneli sa sobom.

Problem nije što postoje.

Problem je što ih nikada nismo otvorili i proverili da li nam još uvek koriste.

“Dok nesvesno ne učinimo svesnim ono će upravljati našim životom , a mi ćemo to nazivati sudbinom.”K. G. Jung

Upravo zato promena retko počinje u frižideru.

Počinje na tavanu.

Kada promenimo priču koju pričamo sebi, mnogo lakše menjamo ono što stavljamo na tanjir.

KUTIJA 1

DA LI STE MASTER ŠEF SVOG ŽIVOTA ILI SAMO PRATITE STARE RECEPTE?

Na tavanu svake kuće nalaze se stare kutije. U njima su recepti koje smo nasledili od roditelja, porodice, okruženja i sopstvenih iskustava. Većinu nikada nismo otvorili, ali po njima i dalje živimo.

Mnogi ljudi misle da svakodnevno donose slobodne odluke. Međutim, veliki deo naših izbora nastaje automatski. Postoji jedna stara priča.

Jedna žena je svaki put pre pečenja ribe odsecala ribi glavu. Muž ju je jednog dana upitao:

– Zašto to radiš?

– Ne znam. Tako je uvek radila moja mama.

Pitala je majku, a ona je odgovorila:

– Tako sam naučila od svoje majke.

Na kraju su zajedno pitale baku.

Baka se nasmejala i rekla:

– Zato što sam imala mali tiganj. Cela riba nije mogla da stane.

Njena ćerka je kasnije kupila veći tiganj, ali je nastavila da seče glavu ribi. Zatim je to naučila svoju ćerku, a ona svoju. Razlog je odavno nestao, ali je navika ostala.

Koliko i mi u životu radimo isto?

Ako posegnete za hranom čim ste pod stresom, ako se nagradite slatkišem posle napornog dana ili otvorite frižider i kada niste gladni, možda ne jedete zato što ste tako odlučili, već zato što samo sledite stari recept.

Prvi korak ka promeni nije nova dijeta. Prvi korak je da zastanete i zapitate se:

Da li je ovo moj izbor ili samo obrazac koji sam nasledio, naučio i nikada nisam preispitao?

Mnogi ljudi misle da svakodnevno donose slobodne odluke. Međutim, veliki deo naših izbora nastaje automatski. Pre nego što promenimo ono što je na tanjiru, vreme je da otvorimo prvu kutiju na tavanu.I kao što ne biste unosili nov nameštaj a da prethodno niste oslobodili nmesto izbacivši štari, uradite to sada i sa svojim mislima.

KUTIJA 2

HRANA I EMOCIJE – GDE SE PREPOZNAJETE?

Svako od nas ima svoj obrazac.Neko jede kada je tužan. Neko kada je usamljen. Neko kada je umoran. Neko kada je pod pritiskom. A neko kada je srećan, jer je hrana postala način proslave.

Hrana tada više nije odgovor na glad. Ona postaje odgovor na emociju.

Pre nego što nastavimo dalje, zastanite i zapitajte se:

Kada najčešće posežete za hranom?

Šta se tada dešava u vašem životu?

Koju emociju pokušavate da umirite?

Ova kutija ne traži tačne odgovore.

Traži iskrene odgovore.

Ako Vas zanima kako nastaju obrasci emocionalnog jedenja i kako ih menjamo, više o tome možete pročitati u mojoj knjizi Emocije na tanjiru.

KUTIJA 3

KOGA PUŠTATE ZA SVOJ STO?

U svima nama postoji više unutrašnjih glasova. Jedan nas podržava. Jedan nas kritikuje.

Jedan nas plaši.Jedan nas teši.Jedan kaže:”Ma nema veze, počinješ od ponedeljka.”

Drugi odgovara:”Opet nisi uspela.”Treći šapuće:”Zaslužila si.”

Problem nije što ti glasovi postoje. Problem nastaje kada najglasniji postane onaj koji nas vodi dalje od nas samih.

Zato se danas ne pitamo šta jedemo.

Pitanje je:

Ko danas sedi za vašim stolom i donosi odluke?

KUTIJA 4

ŠTA JE STVARNI RAZLOG ZAŠTO POSEŽETE ZA HRANOM?

Svako ponašanje ima razlog. Čak i ono koje nam danas šteti. Možda vas je hrana nekada umirivala. Možda je bila jedina uteha. Možda nagrada. Možda jedino vreme koje ste imali samo za sebe.

Hrana nije vaš neprijatelj.

Ona je pokušaj organizma da vam pomogne na način koji je nekada naučio.

Zato se ne pitamo:”Zašto sam ovakav?”

Već:”Šta moje ponašanje pokušava da mi kaže?”

Kada razumemo poruku, više ne moramo da se borimo protiv sebe, već da razumemo.

KUTIJA 5

VAŠA SNAGA VOLJE NIJE ZAKAZALA

Koliko puta ste sebi rekli:”Nemam karakter.””Slaba sam.””Nikada neću uspeti.”

Istina je drugačija.

Vaš mozak ne bira ono što je najbolje. On bira ono što mu je najpoznatije.

Svaki put kada ponovimo isto ponašanje, u mozgu nastaje sve šira staza.

Što je više koristimo, njome ćemo lakše prolaziti.

To nije slabost. To je način na koji naš nervni sistem uči.

Dobra vest je da ono što je naučeno može biti naučeno drugačije.

Mozak je sposoban za promenu tokom čitavog života.

VREME JE ZA RASPREMANJE TAVANA

Na tavanu se nalaze kutije koje više ne služe ničemu. Ali ih ipak čuvamo.

Baš tako čuvamo i neka stara uverenja.”Nisam dovoljno dobra.””Ja to ne mogu.””Uvek odustanem.”

“Takva sam.”

Možda su nastala davno.

Možda su vas nekada štitila.

Ali danas vas samo ograničavaju.

Ne moramo da ih bacimo na silu. Dovoljno je da ih otvorimo.Pogledamo. Zahvalimo im.

I odlučimo da ih više ne nosimo sa sobom.

Na tavanu treba da napravimo mesta za neke nove kutije.

I sama mi se nameće o ova Jungova misao, koju ću parafrazirati:”Ne postajemo prosvetljeni zamišljajući svetlost, već osvešćujući svoju tamu.”

Neke kutije možemo otvoriti sami.

Ali postoje i kutije koje su godinama bile zaključane, pune bola, straha ili patnje. Nije znak slabosti ako ih otvorimo uz nečiju pomoć. Naprotiv, to je često najhrabriji korak koji možemo napraviti.

U te kutije spadaju i poremećaji ishrane, kao što su anoreksija nervoza, bulimija nervoza, poremećaj prejedanja (binge eating disorder), noćno jedenje, ali i drugi poremećaji kod kojih odnos prema hrani ozbiljno narušava fizičko i psihičko zdravlje.

U takvim situacijama nije dovoljno samo promeniti jelovnik ili raspremiti tavan. Potrebna je stručna procena i podrška tima koji razume i telo i psihu.

Ako osećate da vaš odnos prema hrani ozbiljno narušava vaše fizičko ili psihičko zdravlje, pozivam vas da zajedno otvorimo te kutije.

Savetovalište – Kada kući treba stručna pomoć.

A sada kada ste raspremili tavan, sigurno se pitate:

ČIME ĆETE NAPUNITI PRAZNE POLICE?

Kada izbacimo stare kutije, nastaje praznina. A praznina nije kraj. Ona je početak.

Sada biramo nove misli. Nova uverenja. Nove navike. Novi unutrašnji dijalog.

Umesto:”Ne mogu.” Možda možete da kažete“ još ne mogu”

Umesto da sebi kažete:„Opet sam pogrešila.“Pokušajte da kažete:

„Danas sam naučila nešto novo.“

Postoji priča da je, nakon mnogobrojnih neuspelih pokušaja da napravi električnu sijalicu, Tomas Edison rekao:

„Nisam doživeo neuspeh. Samo sam otkrio mnogo načina koji ne funkcionišu.“

U tome je velika razlika. Neuspeh nije kraj puta. On je informacija. Povratna informacija koja nam govori šta ne daje rezultat i šta sledeći put možemo da uradimo drugačije.

Svaki put kada promenite pitanje koje postavljate sebi, menjate i način na koji doživljavate svoje iskustvo.

Promena ne nastaje jednim velikim korakom.

Nastaje malim izborima koje svakodnevno ponavljamo.

Tek tada tavan više nije mesto na kome čuvamo teret prošlosti.

Postaje prostor u kome nastaju nove ideje, novi izbori i novi život….

SILAZAK SA TAVANA

Kada završimo raspremanje tavana, polako silazimo stepenicama nazad u prizemlje.

Ali više nismo isti.

Kutije koje su godinama upravljale našim izborima više nisu prašnjave i zatvorene.

Sada znamo šta u njima piše. Neke smo zadržali. Neke ostavili.

Pre nego što siđete niz stepenice, zastanite.

Pogledajte oko sebe.

Da li postoji još neka kutija koju nosite godinama, a nikada je niste otvorili?

Ako postoji, možda je upravo danas pravi trenutak.

Ne morate sve da raspremite odjednom.

Dovojno je da otvorite jednu.