Kako nastaje vitamin D?

Za razliku od većine vitamina koje moramo unositi hranom, vitamin D naš organizam može sam da stvara. Upravo zbog toga mnogi stručnjaci ga danas smatraju prohormonom, a ne klasičnim vitaminom.

Sve počinje u koži.

Pod uticajem UVB sunčevih zraka (talasne dužine 280-320 nm), iz jedinjenja koje se prirodno nalazi u koži, 7-dehidroholesterola, nastaje vitamin D₃ (holekalciferol).

Međutim, tada još uvek nije biološki aktivan.

Krvotokom dospeva u jetru, gde se pretvara u 25-hidroksivitamin D [25(OH)D]. To je glavni cirkulišući oblik vitamina D u krvi i upravo se njegova koncentracija određuje laboratorijskom analizom kada želimo da procenimo status vitamina D u organizmu.

Sledeća stanica su bubrezi, gde se 25(OH)D pretvara u njegov aktivni oblik, 1,25-dihidroksivitamin D [1,25(OH)₂D], poznat i kao kalcitriol.

Tek sada vitamin D postaje biološki aktivan.

Poput ključa koji pronalazi odgovarajuću bravu, kalcitriol se vezuje za receptore za vitamin D (VDR) koji se nalaze u brojnim ćelijama i organima. Na taj način može da reguliše aktivnost velikog broja gena i utiče na različite fiziološke procese u organizmu.

Upravo zbog ovog složenog puta, od stvaranja u koži, preko aktivacije u jetri i bubrezima, do dejstva na udaljene organe preko VDR receptora, vitamin D danas više ne posmatramo samo kao vitamin, već kao prohormon.

Ako naš organizam može sam da stvara vitamin D, postavlja se logično pitanje: zašto je onda njegov nedostatak postao jedan od najčešćih nutritivnih deficita savremenog čoveka?

O tome govori naredni članak.