Vodič kroz naš špajz: edukativni kutak

U ovom tekstu

1. Magnezijum
2. Gvožđe
3. Vitamin D
4. Vitamin C
5. Omega-3 masne kiseline
6. Probiotici, Prebiotici i Simbiotici
7. Savet za programere / dizajn veb-sajta:

U dobro organizovanom špajzu ne gomilamo namirnice i dodatke ishrani zato što su moderni. Čuvamo samo ono što nam može zatrebati kada za to postoji dobar razlog.

U nastavku istražite kako u praksi analiziram ključne mikronutrijente i na šta obraćam pažnju pre nego što suplementi postanu deo Vašeg plana.

(Sledeće sekcije na sajtu mogu biti rešene kao „harmonika“ / drop-down meniji koje posetioci otvaraju klikom na naziv suplementa)

Magnezijum

 Kada ga razmatram: Kao esencijalni kofaktor u više od 300 enzimskih reakcija, prva je linija podrške kod hroničnog umora, grčeva u mišićima, insulinske rezistencije i visokog nivoa stresa koji troši naše unutrašnje zalihe.

 Koji oblik preferiram i zašto: Izbegavam neorganske oblike poput oksida zbog slabe bioraspoloživosti; prednost uvek dajem organskim helatnim oblicima (poput bisglicinata za opuštanje nervnog sistema ili malata za ćelijsku energiju) koji se lako apsorbuju i ne iritiraju creva.

 Na šta treba obratiti pažnju: Doziranje i oblik moraju biti strogo usklađeni sa stanjem Vašeg digestivnog trakta i vremenom uzimanja, jer magnezijum direktno diktira ritam budnosti i sna.

Gvožđe

 Kada proveriti status gvožđa: Kada god klijent oseća duboku, neobjašnjivu iscrpljenost, „maglu u glavi“ i nedostatak vazduha pri manjem naporu, ali status nikada ne gledam samo kroz hemoglobin, već obavezno kroz feritin, našu stvarnu metaboličku rezervu.

 Zašto nije svako gvožđe isto: Klasični neorganski oblici često izazvaju mučninu, opstipaciju i oksidativni stres u crevima, zbog čega u praksi biram nežnije, visokoraspoložive forme helatne forme koje ne opterećuju digestivni trakt.

 Kada suplementacija ima smisla: Tek onda kada precizno utvrdimo uzrok deficita i kada smo sigurni da su sluzokoža creva i mikrobiom spremni da to gvožđe pravilno usvoje, umesto da njime hranimo patogene bakterije.

Vitamin D

 Zašto ga često kontrolišemo: Zato što savremeni način života u zatvorenom prostoru stvara masovni deficit ovog steroidnog hormona koji upravlja našim imunitetom, ekspresijom gena i hormonalnim balansom.

 Kako procenjujem potrebe: Isključivo na osnovu preciznih laboratorijskih analiza iz krvi (25-OH vitamin D), uzimajući u obzir telesnu masu klijenta, procenat masnog tkiva i stanje jetre i bubrega.

 Kada preporučujem suplementaciju: Kada god su vrednosti ispod optimalnih (ne samo ispod referentnih), uvek uz savet o adekvatnom unosu zdravih masti kroz ishranu kako bi se ovaj liposolubilni vitamin uopšte mogao apsorbovati.

Vitamin C

 Kome i kada preporučujem: Svima koji su izloženi stalnom psihofizičkom stresu (jer nadbubrežne žlezde troše ogromne količine ovog vitamina), pušačima, kao i tokom protokola za podršku sintezi kolagena i apsorpciji gvožđa.

 Koji je oblik i koja doza najbolja: Umesto agresivne i čiste askorbinske kiseline u velikim dozama odjednom, preferiram lipozomalne oblike ili oblike sa postepenim oslobađanjem u kombinaciji sa prirodnim bioflavonoidima, raspoređene tokom dana radi optimalnog zasićenja tkiva.

Omega-3 masne kiseline

 Zašto su neophodne: Naš organizam ih ne može sintetisati, a one su ključne za fluidnost ćelijskih membrana, smirivanje hroničnog „tinjajućeg“ zapaljenja u telu i pravilnu funkciju nervnog i kardiovaskularnog sistema.

 Koja doza se preporučuje i vreme uzimanja: Doza se određuje prema odnosu omega-6 i omega-3 masnih kiselina u ishrani, a uzimaju se isključivo uz glavni, masniji obrok u toku dana kako bi se stimulisala sekrecija žuči i omogućila njihova potpuna ugradnja u ćelije.

Probiotici, Prebiotici i Simbiotici

Kada ih uzimati i koliko dugo: Ne uzimaju se „napamet“ niti trajno; ciljana probiotska podrška ima smisla nakon antibiotske terapije, kod sindroma propustljivih creva (leaky gut) ili disbioze, u tačno definisanom vremenskom prozoru.

Koji su najbolji i u čemu su razlike: Najbolji probiotik je onaj koji sadrži sojeve specifične za Vaš problem (npr. jedno je soj za iritabilni kolon, a potpuno drugo za imunitet), jer različiti sojevi imaju potpuno različite metaboličke zadatke u našem „podrumu“.

Šta su simbiotici i da li nam trebaju prebiotici: Prebiotici su vlakna, hrana za naše dobre bakterije iz kuhinje, dok su simbiotici moćne i spremne kombinacije koje u jednoj kapsuli donose i korisnu bakteriju i njenu „užinu“, obezbeđujući joj sigurno naseljavanje u mikrobiomu.

Savet za programere / dizajn veb-sajta:

na vrhu stranice (ili u formi male ilustracije) vizuelno predstaviti „Kuću zdravlja“. Korisnik bi klikom na „Špajz“ automatski bio preusmeren na ovaj tekst o suplementima, dok bi „Kuhinja“, „Podrum“ i „Tavan“ vodili na ostale rubrike sajta.