Vitamin C: ortomolekularni stub naše ćelijske odbrane
Za vitamin C često mislimo da znamo sve, a zapravo tek grebemo po površini. On učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija u telu zahvaljujući svojoj fascinantnoj sposobnosti da lako…
U ovom tekstu
- Kome i kada preporučujem vitamin C?
- Prepoznajte skriveni deficit (Subklinički nivo)
- Zašto nam hrana više nije dovoljna?
- Koja doza je najbolja? (Od RDA do ODA)
- Koji je oblik najbolji i zašto je važno šta birate?
- Savremeni, pametni suplement vitamina C mora da ispuni tri stroga ortomolekularna kriterijuma:
Za vitamin C često mislimo da znamo sve, a zapravo tek grebemo po površini. On učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija u telu zahvaljujući svojoj fascinantnoj sposobnosti da lako otpušta i prima elektrone, delujući kao najverniji čuvar naše ćelijske ravnoteže.
Kome i kada preporučujem vitamin C?
Ukratko, svima koji žive u 21. veku, ali u praksi postoje situacije kada je on apsolutni prioritet:
Osobama pod hroničnim stresom: Nadbubrežne žlezde troše enormne količine vitamina C za proizvodnju hormona. Kada smo pod stresom, zalihe se prazne brzinom svetlosti, a vitamin C dokazano smanjuje izlučivanje hormona stresa (kortikosterona).
Za kardiovaskularnu podršku: Još na prekretnici veka, vodeći evropski kardiolozi su definisali da optimalne doze vitamina C stabilizuju krvne sudove i štite od ateroskleroze, sprečavajući oksidaciju lošeg LDL holesterola (jer je upravo oksidisani LDL taj koji pravi plak). Zato se kardiovaskularne bolesti s pravom nazivaju „skorbutom modernog doba“.
Kod anemija i umora: Vitamin C je ključni kofaktor koji omogućava apsorpciju neorganskog gvožđa, a u sinergiji sa folnom kiselinom i vitaminom B12 direktno podstiče sazrevanje crvenih krvnih zrnaca.
Za pušače i stanovnike urbanih sredina: Deluje kao moćan detoksikator koji neutrališe teške metale i toksine. Posebno je važan jer sprečava transformaciju nitrata iz veštački đubrenog povrća (poput rane zelene salate ili rotkvica) u kancerogene nitrozamine.
Za dugovečnost kože i zglobova (Anti-aging): Bez njega je sinteza kolagena nemoguća. On gradi međućelijsku supstancu, jača zidove kapilara, desni, tetive i daje koži onaj jedar, mladalački izgled.
Prepoznajte skriveni deficit (Subklinički nivo)
Danas retko ko boluje od klasičnog skorbuta (potpunog nedostatka), ali masovno patimo od hronične hipovitaminoze, stanja gde je vitamin C stalno na donjoj granici normale. Telo nam tada šalje tihe signale koje često ignorišemo:
Signali za uzbunu: Konstantan osećaj umora, neobjašnjiva nervoza, bolovi u mišićima i zglobovima, suva koža koja lako puca, krvarenje iz desni pri pranju zuba i podložnost svakoj prehladi koja prođe pored nas.
Zašto nam hrana više nije dovoljna?
Često čujemo savet: „Samo jedi voće i povrće“. To je važilo za naše bake, ali današnje namirnice, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sadrže 30% do 60% manje hranljivih materija nego pre pola veka.
Zbog iscrpljene zemlje, branja nezrelih plodova, dugog transporta i skladištenja, jedna jabuka danas jedva ima oko 20 mg vitamina C. Da biste uneli terapeutsku dozu od 1000 mg, morali biste da pojedete 2 kg pomorandži, 1 kg limuna ili čak 20 kg jabuka svaki dan. To je metabolički i fizički neizvodljivo.
Koja doza je najbolja? (Od RDA do ODA)
Zvanične preporučene dnevne doze (RDA) od šezdesetak miligrama dovoljne su samo da zdrav čovek ne dobije skorbut. Međutim, ortomolekularna medicina i dvostruki nobelovac dr Linus Pauling uveli su pojam ODA (Optimal Daily Allowance), optimalne dnevne potrebe.
Za zdrave osobe u stabilnom okruženju: 250 do 500 mg dnevno.
Za sportiste, pušače i izloženost zagađenju: 2 do 3 puta veće doze, prilagođene telesnoj težini.
Kod hroničnih bolesti i visokog stresa: Doze se kreću oko 2 do 3 grama dnevno.
U slučaju akutne prehlade: Doze se privremeno mogu povećati i do 10 puta. Telo ima ugrađen odbrambeni mehanizam, jedini „neželjeni“ efekat prevelike doze je prolazna dijareja, što je znak da su tkiva potpuno zasićena i da je dostignut maksimum.
Koji je oblik najbolji i zašto je važno šta birate?
Razlika između suplemenata na tržištu je ogromna. Najčešći izbor ljudi, šumeće tablete sintetske askorbinske kiseline, jeste najlošija opcija. One naglo podignu nivo vitamina C u krvi, ali ga telo već nakon 2 do 3 sata potpuno izluči kroz bubrege. Pored toga, šumeće forme često sadrže natrijum (oprez kod visokog pritiska), veštačke šećere, boje i aditive koji mogu izazvati alergije.
Savremeni, pametni suplement vitamina C mora da ispuni tri stroga ortomolekularna kriterijuma:
Prirodno poreklo i sinergija: Najbolji je vitamin C izolovan iz organskog izvora (poput liofilizovanog šipka gajenog bez veštačkih đubriva). Prirodni vitamin C dolazi u polimernom obliku, okružen bioflavonoidima koji mu višestruko pojačavaju dejstvo i stabilnost.
Postepeno oslobađanje (Time-Release): Vrhunski preparati (poput onih koje koristim u praksi) koriste prirodne nosače, kao što je kukuruzna svila (zein). Enzimi u crevima je razlažu polako, sloj po sloj, obezbeđujući kontinuirano oslobađanje i stabilan nivo vitamina C u krvi tokom 10 do 18 sati. Tako ste zaštićeni i dok spavate.
Čistoća i pakovanje: Bez veštačkih boja, konzervansa i upakovan u netoksičnu ambalažu koja sprečava oksidaciju na svetlosti i vazduhu.
Zlatno pravilo: Ne tražite najjeftiniju miligramažu na polici. Tražite oblik koji Vaše ćelije mogu da zadrže i iskoriste.
