Pandemija deficita vitamina D

Deficit vitamina D danas predstavlja jedan od najčešćih nutritivnih poremećaja u svetu. Zbog njegove rasprostranjenosti profesor Michael Holick, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti, nazvao ga je „tihom pandemijom 21. veka“.

Najnovije globalne analize pokazuju da oko 48% svetske populacije ima deficit vitamina D, dok čak 76,6% ljudi ne dostiže optimalne vrednosti ovog vitamina u krvi. To znači da samo mali broj ljudi ima optimalan status vitamina D tokom cele godine.

Posebno su ugroženi:

odojčad i deca u periodu intenzivnog rasta,

trudnice i dojilje,

starije osobe,

osobe tamnije puti,

gojazne osobe,

osobe sa bolestima jetre, bubrega i creva koje ometaju apsorpciju ili aktivaciju vitamina D.

Ovaj problem nije karakterističan samo za zemlje sa malo sunčanih dana. Deficit vitamina D čest je i u mediteranskim i tropskim područjima, gde sunca ima u izobilju. To potvrđuje da uzrok nije nedostatak sunčeve svetlosti, već savremeni način života i nedovoljno izlaganje kože UVB zracima. Link paradox istočnog mediterana u biblioteci kuće zdravlja pročitajte

Zbog toga danas sve više stručnih udruženja preporučuje određivanje nivoa vitamina D kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama, kao i pravovremenu korekciju deficita kada je on potvrđen.

Ali kako možemo znati da li nam zaista nedostaje vitamin D?

Odgovor daje jednostavna laboratorijska analiza, o kojoj govorimo u narednom članku.