Kako proveriti nivo vitamina D?
Za procenu statusa vitamina D nije dovoljno meriti njegov aktivni oblik.
U ovom tekstu
Za procenu statusa vitamina D nije dovoljno meriti njegov aktivni oblik.
Laboratorijski se određuje 25-hidroksivitamin D, 25(OH)D, jer upravo on predstavlja glavni cirkulišući oblik vitamina D i najbolje odražava njegove rezerve u organizmu.
Nasuprot tome, aktivni oblik vitamina D, 1,25-dihidroksivitamin D (kalcitriol), retko se određuje u rutinskoj praksi. Njegova koncentracija može biti normalna, pa čak i povišena, i kod osoba koje imaju izražen deficit vitamina D, zbog čega nije pogodan za procenu njegovog statusa.
Kako se tumače rezultati?
Najčešće se koriste sledeće vrednosti:
| Status vitamina D | 25(OH)D |
|---|---|
| Težak deficit | <10 ng/mL (<25 nmol/L) |
| Deficit | <20 ng/mL (<50 nmol/L) |
| Insuficijencija | 20-29 ng/mL (50-74 nmol/L) |
| Optimalne vrednosti | 30-50 ng/mL (75-125 nmol/L) |
| Moguće previsoke vrednosti | >60 ng/mL (>150 nmol/L) |
| Potencijalna toksičnost* | >100-150 ng/mL (>250-375 nmol/L) |
*Toksičnost je retka i gotovo nikada nije posledica izlaganja suncu, već dugotrajnog uzimanja veoma visokih doza suplemenata bez lekarskog nadzora.
Važno je naglasiti da se referentne vrednosti mogu neznatno razlikovati između laboratorija i stručnih udruženja, pa rezultat uvek treba tumačiti u kontekstu uzrasta, zdravstvenog stanja i razloga zbog kojeg je analiza urađena.
Vitamin D ne treba posmatrati izolovano. Kada se sumnja na poremećaj njegovog metabolizma ili bolesti kostiju, lekar može preporučiti i određivanje kalcijuma, fosfora, paratireoidnog hormona (PTH), alkalne fosfataze i, po potrebi, funkcije bubrega.
Ali kada utvrdimo da postoji deficit, postavlja se novo pitanje:
Da li je dovoljno da više boravimo na suncu ili je potrebno uzimati suplementaciju? Koliko vitamina D je zaista potrebno?
O tome govorimo u narednom članku.
