Disbioza, kada tim prestane da igra zajedno
Ako želite da upoznate stanare podruma malo bolje, pozivam vas na jednu fudbalsku utakmicu.
U ovom tekstu
Upoznajte stanare podruma
Ako želite da upoznate stanare podruma malo bolje, pozivam vas na jednu fudbalsku utakmicu.
Na stadionu ćete brzo shvatiti zašto u mikrobioti ne postoje „dobre“ i „loše“ bakterije. Većina njih su naši stalni stanari. Njihovo ponašanje ne zavisi od toga da li su „dobre“ ili „loše“, već od njihovog broja, međusobnog odnosa i mesta na kojem se nalaze.
Zamislite zato mikrobiotu kao veliki fudbalski stadion.
⚽ Prva postava čine bakterije koje održavaju ravnotežu u crevima. Kada ih ima dovoljno, tim funkcioniše odlično. Pomažu varenju, proizvode korisne metabolite, jačaju crevnu barijeru i sarađuju sa imunskim sistemom.
⚽ Rezervni igrači su bakterije koje normalno žive u debelom crevu. Nisu opasne dok sede na svojoj klupi. Međutim, ako samovoljno istrče na teren i pređu u tanko crevo, nastaje SIBO (prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu). Problem nije u tome što su to „loše“ bakterije, već što igraju na pogrešnom terenu.
⚽ Igrači koji podmeću nogu predstavljaju uslovno patogene bakterije. U malom broju mogu mirno da žive u ovom ekosistemu, ali kada zbog narušene ravnoteže postanu previše brojne, počinju da remete timsku igru i stvaraju probleme.
⚽ Huligani su pravi patogeni mikroorganizmi, poput Salmonelle, Shigelle ili pojedinih patogenih sojeva Escherichia coli. Njima nije mesto na stadionu i organizam se od njih brani svim raspoloživim snagama.
Zato cilj lečenja nije da „izbacimo sve bakterije“, već da prva postava ponovo preuzme kontrolu nad utakmicom, rezervni igrači ostanu na svojoj klupi, igrači koji podmeću nogu ne dobiju priliku da dominiraju, a huligani ostanu van stadiona.
Drugim rečima, u mikrobioti ne postoje dobre i loše bakterije. Postoji dobra ili loša timska igra.
Kada utakmica više ne liči na fudbal, DISBIOZA
Disbioza znači da je narušena ravnoteža među stanovnicima našeg unutrašnjeg ekosistema. Neki korisni igrači postaju malobrojniji, dok drugi dobijaju previše prostora i počinju da remete timsku igru.
Savremeni način života često dovodi upravo do takvog stanja. Ishrana bogata ultraprerađenom hranom, nedovoljan unos biljnih vlakana, hronični stres, loš san i česta ili neadekvatna upotreba antibiotika i drugih lekova mogu narušiti raznovrsnost i stabilnost crevne mikrobiote.
Posledice se ne vide odmah. Kao i mnogi drugi tihi kvarovi u Kući zdravlja, disbioza može dugo ostati neprimećena.
Vremenom slabi zaštitna funkcija crevne barijere, aktivira se imunski sistem i razvija se hronična inflamacija niskog stepena, koja predstavlja zajedničku osnovu mnogih savremenih bolesti, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2, masnu bolest jetre i pojedine kardiovaskularne bolesti.
Naravno, mikrobiota nije jedini uzrok ovih oboljenja, ali predstavlja jedan od važnih činilaca koji utiču na njihov razvoj.
Najvažnije otkriće savremene nauke
Jedna od najznačajnijih poruka istraživanja humanog mikrobioma jeste da nije presudno imati jednu koloniju dobrih bakterija, već bogatu i raznovrsnu mikrobiotu.
Što je mikrobiota raznovrsnija, veća je njena sposobnost da se prilagodi promenama, održi stabilnost organizma i doprinese očuvanju zdravlja.
Kao i u svakom dobrom timu, pobeda ne zavisi od jedne zvezde, već od saradnje svih igrača ali i od kvaliteta terena..
Kako čuvamo svoju mikrobiotu?
Najveću korist ne donosi jedno čudesno rešenje, već svakodnevne navike.
Crevna mikrobiota najbolje napreduje kada:
jedemo raznovrsnu hranu bogatu biljnim vlaknima,
svakodnevno unosimo dovoljno povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki,
po potrebi uključujemo fermentisane namirnice,
ograničimo unos ultraprerađene hrane,
redovno se krećemo,
dovoljno spavamo,
naučimo da upravljamo hroničnim stresom,
antibiotike koristimo samo kada su zaista neophodni.
Mikrobiota i Kuća zdravlja
U podrumu naše Kuće zdravlja mikrobiota predstavlja zajednicu nevidljivih majstora koji svakodnevno održavaju kuću.
Oni hrane naše ćelijske elektrane (mitohondrije), pomažu da zidovi kuće ostanu čvrsti (crevna barijera), sarađuju sa sistemom bezbednosti (imunski sistem) i neprekidno šalju poruke tavanu, gde nastaju naše misli, emocije i odluke.
Kada je tim složan, cela Kuća zdravlja funkcioniše skladno.
Kada se ravnoteža naruši, posledice se ne zadržavaju samo u podrumu. One se postepeno prenose na čitav organizam.
Kako bakterije iz creva razgovaraju sa mozgom i zašto stanje u podrumu može uticati na naše raspoloženje, san, koncentraciju i želju za hranom, pročitajte u članku „Osovina creva-mozak, kako podrum razgovara sa tavanom“ u biblioteci kuće zdravlja.
A kako narušena ravnoteža može oslabiti zaštitne „zidove“ creva i dovesti do nastanka propustljive crevne barijere, saznajte u članku „Leaky Gut, kada zidovi Kuće zdravlja počnu da propuštaju“.
Jer kada negujemo svoju mikrobiotu, ne čuvamo samo creva. Čuvamo temelje cele Kuće zdravlja.
