Omega-3, Zašto su naše bake bile u pravu?

Mnogo pre nego što smo naučili šta znače skraćenice EPA, DHA ili ALA, naše bake su svojoj deci davale kašičicu ribljeg ulja.

Nije bilo prijatnog ukusa. Mnogi ga i danas pamte po karakterističnom mirisu i grimasama koje su pravili dok su ga gutali uz komadić limuna.

Ali naše bake nisu znale ništa o omega-3 masnim kiselinama.

Nisu znale ni za ćelijske membrane, rezolvine, protektine, maresine ili hroničnu inflamaciju.

Jednostavno su iskustvom naučile da je riblje ulje korisno.

Tek mnogo decenija kasnije nauka je objasnila zašto.

Otkrili smo da je riblje ulje bilo prirodni izvor vitamina D, ali i EPA i DHA, dve najvažnije omega-3 masne kiseline, neophodne za normalnu funkciju mozga, srca, oka i ćelijskih membrana.

Još zanimljivije je to što danas ne govorimo samo o tome da omega-3 „smanjuju upalu“. Savremena istraživanja pokazala su da iz njih nastaju posebni molekuli koji pomažu organizmu da pravilno završi inflamatorni odgovor i započne proces oporavka i regeneracije.

Drugim rečima, ono što su naše bake radile oslanjajući se na iskustvo, savremena medicina danas može da objasni biohemijom, fiziologijom i kliničkim studijama.

Ovaj članak nije priča o jednom suplementu.

To je priča o tome kako se ponekad tradicija i nauka sretnu na istom mestu.

U nastavku ćemo videti kako su se menjale naše navike u ishrani, zašto danas unosimo manje omega-3 nego naši preci, kakvu ulogu imaju u građi ćelijskih membrana, zbog čega su važne za regulaciju inflamacije i šta savremena istraživanja govore o njihovoj primeni u očuvanju zdravlja.