Ekskluziva iz biblioteke kuće zdravlja
Da li ste se nekada zapitali zašto pod stresom retko poželimo brokoli, a mnogo češće čokoladu, pecivo ili sladoled?
U ovom tekstu
- PODRUM RAZGOVARA SA TAVANOM
- Kako bakterije iz creva utiču na naše misli, emocije i želju za hranom
- Vagus nerv, stepenice između podruma i tavana
- Pa kako onda utiče na naše raspoloženje?
- Raskrsnica triptofana
- GABA, prirodna kočnica mozga
- Dopamin, hormon motivacije, a ne samo zadovoljstva
- Zašto pod stresom želimo slatkiše?
- Telo i um nikada nisu bili odvojeni
PODRUM RAZGOVARA SA TAVANOM
Kako bakterije iz creva utiču na naše misli, emocije i želju za hranom
Da li ste se nekada zapitali zašto pod stresom retko poželimo brokoli, a mnogo češće čokoladu, pecivo ili sladoled?
Odgovor nije samo u karakteru, nedostatku volje ili navikama. Deo odgovora krije se duboko u podrumu naše Kuće zdravlja, među trilionima mikroorganizama koji svakodnevno razgovaraju sa našim mozgom.
Vagus nerv, stepenice između podruma i tavana
Između podruma, u kome se nalazi crevna mikrobiota, i tavana, gde nastaju naše misli, emocije i odluke, nalaze se jedne posebne stepenice. Njihovo ime je vagus nerv.
On predstavlja glavni komunikacioni put između creva i mozga. Milioni nervnih impulsa svakodnevno putuju ovim putem, a zanimljivo je da najveći deo informacija ide upravo iz creva ka mozgu, a ne obrnuto.
Ali vagus nerv nije jedini glasnik. Mikrobiota sa mozgom razgovara i putem imunskog sistema, hormona i brojnih hemijskih molekula koje sama proizvodi ili podstiče da nastanu.
Mikrobiota ne proizvodi sreću. Ona stvara uslove za nju.
Često možete pročitati da bakterije proizvode serotonin ili dopamin. Istina je nešto složenija.
Mikrobiota zaista može da proizvodi ili podstiče stvaranje brojnih neuroaktivnih supstanci, uključujući GABA, dopamin i serotonin. Međutim, serotonin koji nastaje u crevima ne može da pređe krvno-moždanu barijeru.
Pa kako onda utiče na naše raspoloženje?
Tako što stvara uslove da mozak proizvede sopstveni serotonin.
Ključnu ulogu u tome ima jedna aminokiselina, triptofan.
Raskrsnica triptofana
Zamislite da je triptofan putnik koji svakoga dana stiže do velike raskrsnice.
Ako je mikrobiota zdrava (eubioza), u organizmu nema izražene inflamacije, a oksidativni stres je nizak, put vodi ka serotoninu. Deo serotonina se kasnije pretvara u melatonin, hormon sna.
Rezultat je dobro raspoloženje, kvalitetniji san, bolja emocionalna stabilnost i lakša kontrola apetita.
Ali ako je u podrumu nastao haos, disbioza, propustljiva creva i hronična inflamacija, uključuje se enzim IDO (indolamin-2,3-dioksigenaza).
On deluje kao saobraćajac koji preusmerava triptofan na drugi put, kinureninski put.
Tada nastaje manje serotonina, a više metabolita koji mogu doprineti neuroinflamaciji, umoru, padu raspoloženja i poremećaju regulacije apetita.
Drugim rečima, stanje u crevima može da odredi kojim će putem krenuti jedan od najvažnijih molekula za naše mentalno zdravlje.
GABA, prirodna kočnica mozga
Pojedine korisne bakterije proizvode ili podstiču stvaranje GABA-e, glavnog inhibitornog neurotransmitera.
Možemo ga zamisliti kao kočioni sistem mozga.
Kada ga ima dovoljno, osećamo više mira, lakše se opuštamo, bolje spavamo i manje burno reagujemo na stres.
Dopamin, hormon motivacije, a ne samo zadovoljstva
Dopamin se često naziva hormonom zadovoljstva, ali je tačnije reći da je on neurotransmiter motivacije i očekivanja nagrade.
On nas pokreće da ponovimo ponašanje koje je mozgu prijatno.
Problem nastaje kada ultra-prerađena hrana, bogata šećerom i mastima, počne veštački da preuzima kontrolu nad ovim sistemom.
Svaki zalogaj kratkotrajno aktivira dopaminski sistem nagrade.
Što se to češće ponavlja, mozak postaje manje osetljiv na prirodne izvore zadovoljstva, a sve više traži upravo onu hranu koja izaziva najveći dopaminski odgovor.
Zato comfort food (hrana za utehu) nije samo pitanje karaktera.
To je često posledica složene komunikacije između mikrobiote, hormona, insulina, dopaminskog sistema i naših emocija.
Zašto pod stresom želimo slatkiše?
Hronični stres povećava lučenje kortizola.
Kortizol menja sastav mikrobiote, povećava inflamaciju, remeti regulaciju insulina i pojačava aktivnost centara za nagradu u mozgu.
Istovremeno, zbog aktivacije IDO enzima u crevima, sve manje triptofana ostaje za sintezu serotonina.
Rezultat je poznat gotovo svima: što smo pod većim stresom,
to više tražimo hranu koja će makar na kratko vratiti osećaj zadovoljstva.
Tako nastaje začarani krug emocionalnog jedenja.
Telo i um nikada nisu bili odvojeni
Godinama smo verovali da emocije nastaju isključivo u mozgu.
Danas znamo da veliki deo te priče počinje mnogo niže, u crevima.
Podrum svakodnevno šalje poruke tavanu.
A tavan zatim odlučuje šta ćemo misliti, kako ćemo se osećati i za čim ćemo posegnuti kada otvorimo frižider.
Zato u Kući zdravlja ne lečimo samo tanjir.
Ne lečimo ni samo creva.
Ne lečimo ni samo emocije.
Obnavljamo razgovor između podruma i tavana.
Jer tek kada oni ponovo počnu da govore istim jezikom, cela Kuća zdravlja može da funkcioniše skladno.
