Istorijat vitamina D, od Hipokrata do savremene medicine
Još je Hipokrat pre više od 2.000 godina primećivao da sunčeva svetlost povoljno utiče na zdravlje. Boravak na suncu preporučivao je kao deo lečenja brojnih bolesti, iako tada niko nije…
U ovom tekstu
- Hipokrat i helioterapija
- Kada je sunce počelo da dobija naučno objašnjenje
- Eksperimenti koji su promenili medicinu
- Nobelova nagrada
- Zlatno doba prevencije rahitisa
- Međunarodne jedinice, zašto se vitamin D ne meri u miligramima?
- Zato važi:
- 1 μg vitamina D = 40 IJ
- 400 IJ = 10 μg
- 1.000 IJ = 25 μg
- Kako su se preporuke menjale?
Hipokrat i helioterapija
Još je Hipokrat pre više od 2.000 godina primećivao da sunčeva svetlost povoljno utiče na zdravlje. Boravak na suncu preporučivao je kao deo lečenja brojnih bolesti, iako tada niko nije znao za postojanje vitamina D.
Kasnije će se ovaj način lečenja nazvati helioterapija i vekovima će biti primenjivan kod rahitisa, tuberkuloze kože i drugih hroničnih bolesti.
Kada je sunce počelo da dobija naučno objašnjenje
Početkom XX veka primećeno je da deca obolela od rahitisa ozdravljaju nakon izlaganja suncu ili kvarcnim lampama.
Gotovo u isto vreme pokazano je da ulje jetre bakalara (riblje ulje) sprečava i leči rahitis.
To je bio prvi veliki trag da postoji do tada nepoznata supstanca odgovorna za zdrav razvoj kostiju.
Eksperimenti koji su promenili medicinu
Dvadesetih godina prošlog veka sprovedeni su brojni eksperimenti na životinjama.
Rahitične životinje oporavljale su se nakon ishrane ribljim uljem ili izlaganja UV zracima, što je predstavljalo jedan od ključnih dokaza o postojanju vitamina D i njegovoj ulozi u metabolizmu kostiju.
Nobelova nagrada
Godine 1928. nemački hemičar Adolf Windaus dobio je Nobelovu nagradu za istraživanja sterola i vitamina, uključujući rad koji je omogućio razumevanje hemijske prirode vitamina D i otvorio put njegovoj proizvodnji.
Zlatno doba prevencije rahitisa
Sredinom prošlog veka vitamin D postao je deo svakodnevne preventivne medicine.
deca su redovno dobijala riblje ulje,
brojne namirnice počele su da se obogaćuju vitaminom D,
uvedene su prve preporuke za preventivnu suplementaciju odojčadi i dece.
Rahitis, nekada veoma česta bolest, postao je znatno ređi.
Mnogi i danas pamte kašiku ribljeg ulja koju su im davale bake ili roditelji. Iako tada nisu znali za receptore vitamina D niti njegov uticaj na imunitet, praksa je bila zasnovana na dobrom iskustvu i kasnije je dobila naučnu potvrdu.
Međunarodne jedinice, zašto se vitamin D ne meri u miligramima?
Vitamin D je među prvim vitaminima za koje je uvedena mera internacionalna jedinica (IJ ili IU, International Unit).
Razlog je jednostavan: kod vitamina D važnija je biološka aktivnost nego njegova masa.
Zato važi:
1 μg vitamina D = 40 IJ
400 IJ = 10 μg
1.000 IJ = 25 μg
Ovaj način izražavanja koristi se i danas na gotovo svim preparatima vitamina D.
Kako su se preporuke menjale?
Prve preporuke bile su usmerene gotovo isključivo na prevenciju rahitisa, pa se dugo smatralo da je 400 IJ dnevno dovoljno za većinu ljudi.
Kasnija istraživanja pokazala su da potrebe organizma mogu biti znatno složenije i da optimalan status vitamina D ne zavisi samo od unosa, već i od izlaganja suncu, telesne mase, uzrasta i brojnih drugih faktora.
Jedan od zanimljivih podataka jeste da zdrava osoba, pri odgovarajućem izlaganju većeg dela kože letnjem suncu, može u koži sintetisati količinu vitamina D koja odgovara približno 10.000 do 20.000 IJ. Naravno, to zavisi od doba dana, godišnjeg doba, geografske širine, boje kože i površine kože izložene suncu.
