Od nutritivne piramide do epidemije

U ovom tekstu

1. Da li je problem bio u ljudima ili u preporukama?
2. Istorijska greška
3. Šta se dogodilo?
4. Naravno, nije samo nutritivna piramida odgovorna za ovu epidemiju. Paralelno su se pojavili:
5. Zašto veliki unos ugljenih hidrata predstavlja problem?
6. Kada se to ponavlja više puta dnevno, godinama, kod predisponiranih osoba može nastati:
7. hiperinsulinemija
8. insulinska rezistencija
9. povećano skladištenje masti
10. stalni osećaj gladi
11. Masti nisu neprijatelj
12. Danas znamo da kvalitetne masti:
13. Vreme je za novu piramidu
14. Osnovu ishrane trebalo bi da čine:
15. Zaključak
16. U okvir
17. Šta sam i sama morala da naučim

Kako smo poverovali da je „zdrava ishrana“ put do zdravlja, a završili u epidemiji gojaznosti?

Godinama smo verovali da je dovoljno jesti manje masti, više žitarica i brojati kalorije. Međutim, upravo u periodu kada su ove preporuke postale zvanične, svet je ušao u najveću epidemiju gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa u istoriji.

Da li je problem bio u ljudima ili u preporukama?

Istorijska greška

Početkom devedesetih godina nutritivna piramida postala je simbol zdrave ishrane.

Njena osnova činilo je čak 6-11 porcija hleba, testenine, pirinča i drugih žitarica dnevno, dok su masti bile gotovo demonizovane. Jaja su godinama bila nepoželjna, punomasni mlečni proizvodi smatrani su opasnim, a preporučivala se isključivo „nemasna“ ishrana.

Takve smernice nisu ostale samo na papiru. Po njima su pravljeni jelovnici u vrtićima, školama, studentskim menzama, bolnicama i drugim kolektivnim sistemima ishrane.

Šta se dogodilo?

U istom periodu broj gojaznih ljudi počeo je naglo da raste.

Naravno, nije samo nutritivna piramida odgovorna za ovu epidemiju. Paralelno su se pojavili:

masovna proizvodnja ultraprerađene hrane,

sve veće količine dodatog šećera,

zaslađena pića,

sedentarni način života,

hronični stres i manjak sna.

Ali preporuke koje su favorizovale veliki unos ugljenih hidrata uz ograničavanje masti svakako nisu pomogle.

Zašto veliki unos ugljenih hidrata predstavlja problem?

Svaki obrok bogat skrobom i šećerima podiže nivo glukoze u krvi.

Organizam odgovara lučenjem insulina.

Kada se to ponavlja više puta dnevno, godinama, kod predisponiranih osoba može nastati:

hiperinsulinemija

insulinska rezistencija

povećano skladištenje masti

stalni osećaj gladi

metabolička nefleksibilnost.

Čovek tada ima dovoljno energetskih rezervi, ali ih ne može efikasno koristiti.

Masti nisu neprijatelj

Jedna od najvećih grešaka bila je demonizacija prirodnih masti.

Danas znamo da kvalitetne masti:

produžavaju sitost,

usporavaju porast glukoze,

učestvuju u stvaranju hormona,

neophodne su za mozak i nervni sistem,

omogućavaju apsorpciju vitamina A, D, E i K.

Problem nisu maslinovo ulje, puter ili jaja.

Problem su ultraprerađena hrana, rafinisani ugljeni hidrati i višak šećera.

Vreme je za novu piramidu

Danas sve više govorimo o metaboličkom zdravlju, a ne samo o kalorijama.

Osnovu ishrane trebalo bi da čine:

• povrće, posebno ono bez skroba
• kvalitetni proteini
• prirodne masti

Dok rafinisani ugljeni hidrati i industrijska hrana više ne predstavljaju osnovu svakodnevne ishrane.

Zaključak

Ne radi se o tome da je hleb „zabranjen“, niti da svi moraju jesti isto.

Radi se o tome da je vreme da ishranu posmatramo kroz metabolizam, a ne samo kroz kalorije.

Danas znamo mnogo više nego pre trideset godina.

Ako želimo da zaustavimo epidemiju gojaznosti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, moramo promeniti način na koji razmišljamo o hrani.

Ne brojimo više samo kalorije. Počnimo da brojimo metaboličke posledice onoga što jedemo.

Nismo postali bolesni zato što jedemo previše. Počeli smo da jedemo previše zato što smo metabolički postali bolesni.

U okvir

Šta sam i sama morala da naučim

Više od tri decenije radim kao lekar i subspecijalista ishrane. Kao i većina mojih kolega, i ja sam godinama sledila tadašnje zvanične preporuke. Učili su nas da su masti neprijatelj, a da je put do zdravlja ishrana sa malo masti i mnogo ugljenih hidrata.

Danas, zahvaljujući hiljadama novih naučnih radova i sopstvenom iskustvu u radu sa pacijentima, znam da metabolizam ne funkcioniše tako jednostavno.

Nauka napreduje. Ono što je nekada bila dogma, danas preispitujemo. Zato verujem da je obaveza svakog lekara da uči tokom celog života i da, kada se pojave novi dokazi, ima hrabrosti da promeni mišljenje.

Ne menjamo istinu da bismo bili u pravu. Menjamo svoje stavove da bismo bili bliže istini.