HFCS, slatkoća koja se ne krije samo u slatkišima

Kada govorimo o ultraprerađenoj hrani, jedan sastojak zaslužuje posebnu pažnju: HFCS, visokofruktozni kukuruzni sirup, odnosno glukozno-fruktozni sirup.

Njegova priča nije samo priča o šećeru. To je i priča o promeni prehrambenog okruženja poslednjih decenija: jeftinoj i veoma dostupnoj slatkoći koja je našla put u bezalkoholna pića, konditorske proizvode i brojne industrijske namirnice, uključujući i one koje uopšte ne doživljavamo kao slatke.

Problem zato nije jedna kašičica HFCS-a, već učestalost i količina slobodnih šećera u savremenoj ishrani, posebno kada dolaze kroz ultraprerađenu hranu i zaslađena pića.

Visok unos fruktoze u takvom kontekstu posebno opterećuje metabolizam jetre i može doprineti de novo lipogenezi, (stvaranju masne jetre), porastu triglicerida, akumulaciji masti u jetri i metaboličkoj disfunkciji. Istovremeno, izrazito ukusna kombinacija šećera, masti, soli i aroma karakteristična za mnoge UPF proizvode podstiče prekomernu konzumaciju i može uticati na moždane puteve nagrade.

Fruktozifikacija nacije

Nije problem fruktoza iz jabuke. Problem je prehrambeno okruženje u kojem su koncentrovani šećeri postali gotovo neprimetni pratioci svakodnevne hrane.

HFCS nije jedini krivac za epidemiju hroničnih nezaraznih bolesti. Ali njegova široka upotreba predstavlja deo mnogo veće priče, o industrijalizaciji hrane, rastu potrošnje ultraprerađenih proizvoda koji stvaraju zavisnost i metaboličkim posledicama takvog načina ishrane.

→ Više o istoriji HFCS-a, njegovoj slatkoći, skrivenim izvorima, metabolizmu fruktoze i vezi hrane sa sistemom nagrade pročitajte u knjizi „Emocije na tanjiru“. [LINK KA KNJIZI]