Veliki naučni projekti koji su promenili naše razumevanje zdravlja
Prvi put je pročitana kompletna ljudska DNK. Razvoj brzih metoda sekvenciranja otvorio je vrata personalizovanoj medicini i pokazao da geni jesu važni, ali nisu jedina priča.
U ovom tekstu
1990-2003, Human Genome Project (HGP)
Prvi put je pročitana kompletna ljudska DNK. Razvoj brzih metoda sekvenciranja otvorio je vrata personalizovanoj medicini i pokazao da geni jesu važni, ali nisu jedina priča.
2007-2016, Human Microbiome Project (HMP)
Ista tehnologija omogućila je naučnicima da „pročitaju“ i gene mikroorganizama koji žive u nama. Otkriveno je da trilioni bakterija, virusa i gljivica učestvuju u varenju, imunitetu, metabolizmu i radu mozga. Čoveka danas sve češće posmatramo kao holobionta, zajednicu ljudskih i mikrobnih ćelija.
2014-2019, Integrative Human Microbiome Project (iHMP)
Sledeći korak bio je da se ne proučava samo sastav mikrobioma, već i njegova aktivnost. Pokazano je da promene mikrobioma prate razvoj brojnih bolesti, uključujući dijabetes, inflamatorne bolesti creva i poremećaje metabolizma.
Danas, era personalizovane medicine
Savremene tehnologije omogućavaju analizu ne samo gena već i aktivnosti mikrobioma, metabolita i drugih biomarkera. Cilj više nije lečenje prosečnog pacijenta, već pronalaženje terapije prilagođene svakoj osobi.
Fekalna transplantacija, od ideje do terapije-banke fecesa
Jedna od najzanimljivijih primena ovih saznanja jeste transplantacija crevne mikrobiote. Danas se uspešno koristi u lečenju ponavljanih infekcija bakterijom Clostridioides difficile, mada se mogu primeniti kod Ulceroznog kolitisa, Chronove bolesti, IBS-sindroma nervoznih creva, metaboličkih i neuroloških bolesti. Banke donorske mikrobiote omogućavaju bezbednu primenu ove terapije.
Pogled u budućnost, psihobiotici
Sve više istraživanja pokazuje da određeni mikroorganizmi mogu uticati na osovinu creva i mozga. Psihobiotici se intenzivno proučavaju kao moguća dopuna lečenju depresije, anksioznosti i drugih neuropsihijatrijskih poremećaja. Iako su rezultati obećavajući, ova oblast je još u razvoju i predstavlja jednu od najvećih nada savremene medicine.
Od Projekta ljudskog genoma (HGP), preko Projekta ljudskog mikrobioma (HMP) i Integrisanog projekta ljudskog mikrobioma (iHMP), medicina je napravila veliki iskorak, od proučavanja pojedinačnih gena do razumevanja čoveka kao složenog biološkog ekosistema. Budućnost neće pripadati medicini koja leči bolest, već medicini koja razume jedinstvenost svakog čoveka i na osnovu toga čuva njegovo zdravlje.
Nekada smo verovali da je dovoljno imati nacrt6 kuće (genom). Danas znamo da za razumevanje njenog funkcionisanja moramo upoznati i njene stanare (mikrobiotu), način na koji žive, međusobno sarađuju i kako zajedno održavaju kuću. Tek tada možemo govoriti o istinski preciznoj medicini.
