Misli takođe šalju informacije našim genima

Džo Dispenza i veza mozga i tela

Poslednjih godina veliki broj ljudi upoznao je ideju da način razmišljanja može uticati na zdravlje zahvaljujući predavanjima i knjigama dr Džoa Dispenze.

Dispenza govori o tome da naše misli, emocije i uverenja nisu samo psihološki doživljaji već stvaraju merljive promene u organizmu preko nervnog sistema, hormona i imunološkog odgovora.

On to detaljno obrađuje u svojoj knjizi “Placebo ste Vi“

Savremena nauka zaista potvrđuje da postoji snažna povezanost između mozga i tela.

Hronični stres povećava lučenje kortizola i adrenalina, utiče na mikrobiom, pojačava inflamaciju i menja metabolizam.

Sa druge strane, meditacija, vežbe disanja, relaksacija i tehnike usmeravanja pažnje mogu doprineti:

smanjenju aktivnosti simpatičkog nervnog sistema,

boljoj regulaciji kortizola,

poboljšanju kvaliteta sna,

smanjenju zapaljenskih procesa,

boljoj regulaciji emocija,

većoj neuroplastičnosti mozga.

Zbog toga danas sve više govorimo o vezi između psihologije, neurologije, imunologije, endokrinologije i mikrobioma.

Važno je, međutim, razlikovati ono što je potvrđeno naučnim istraživanjima od ličnih interpretacija i pojedinačnih iskustava.

Misli same po sebi nisu čarobni lek, ali način na koji razmišljamo utiče na naše ponašanje, nivo stresa, hormonalni odgovor, kvalitet sna, izbor hrane i mnoge druge procese koji zajedno oblikuju zdravlje.

Drugim rečima, naš mozak ne razgovara samo sa nama, on svakog trenutka razgovara i sa našim ćelijama.

Naše ćelije ne razumeju reči, ali one jako dobro razumeju signale.

Hrana koju jedemo, način na koji spavamo, koliko se krećemo, kakvim smo ljudima okruženi i kako doživljavamo svet oko sebe, sve to predstavlja informacije koje naše ćelije svakodnevno primaju.

Zato zdravlje ne nastaje od jedne čarobne pilule. Ono nastaje iz hiljada malih poruka koje svom organizmu šaljemo svakoga dana.