Osećam umor, a nalazi su uredni, šta dalje?

Pacijenti mi često dođu sa rečenicom:

„Doktorka, osećam veliki umor, a svi nalazi su mi dobri.“

Tada zajedno pogledamo laboratoriju.

Vrlo često nalazi jesu u referentnim granicama, ali nisu optimalni. Referentne vrednosti predstavljaju raspon koji se nalazi kod većine populacije i ne znače uvek da organizam funkcioniše najbolje moguće.

Moj cilj nije samo da bolest bude odsutna, već da organizam radi sa svojim punim kapacitetom.

Pacijentima to objašnjavam jednom jednostavnom metaforom.

Zamislite da je Vaš organizam električni automobil.

Može da se kreće i kada je baterija napunjena svega 5 ili 10%. Automobil nije stao, ali nema snagu, ubrzanje ni autonomiju. Svaki uspon predstavlja napor.

Tako se oseća i organizam kada su vitamini, minerali ili metabolički parametri na donjoj granici normale. Laboratorija kaže da je sve „u redu“, ali čovek nema energiju, koncentraciju ni osećaj vitalnosti.

Tek kada baterija bude POTPUNO napunjena, prestaćete da osećate umor, obično im kažem.

Jer moj zadatak nije da lečim samo bolest, već da pomognem organizmu da pređe iz „dovoljno dobro da preživi“ u „optimalno da živi.“

Zato laboratorijske nalaze nikada ne posmatram pojedinačno. Oni su delovi iste slagalice koja govori kako funkcionišu naše ćelije, mitohondrije, jetra, bubrezi i ceo metabolizam.