Od glikemijskog indeksa do CGM-a, ista hrana, različit odgovor
Glikemijski indeks (GI) dugo je bio jedan od osnovnih načina da procenimo kako hrana koja sadrži ugljene hidrate utiče na porast glukoze u krvi. Danas znamo da je koristan podatak,…
U ovom tekstu
Glikemijski indeks (GI) dugo je bio jedan od osnovnih načina da procenimo kako hrana koja sadrži ugljene hidrate utiče na porast glukoze u krvi. Danas znamo da je koristan podatak, ali da sam po sebi ne govori celu priču.
GI nam govori koliko brzo određena hrana može podići glukozu.
Ali u stvarnom životu ne jedemo standardizovane količine ugljenih hidrata. Jedemo porciju banane, tanjir pirinča, krišku hleba ili činiju pasulja. Zato je uvedeno glikemijsko opterećenje, GL (glycemic load), koje uzima u obzir i količinu dostupnih ugljenih hidrata u porciji.
Najjednostavnije:
GI pita: KOLIKO BRZO?
GL pita: KOLIKO BRZO × KOLIKO?
Dobar primer je lubenica. Ima relativno visok glikemijski indeks, ali u uobičajenoj porciji sadrži relativno malo dostupnih ugljenih hidrata, pa je njeno glikemijsko opterećenje nisko. Zato visok GI neke namirnice ne znači automatski i veliko glikemijsko opterećenje obroka.
Ali ni tu se priča ne završava.
A onda je došao CGM
Dve osobe mogu pojesti potpuno istu namirnicu i dobiti različite glikemijske krive. Nekome će veći skok napraviti banana, nekome hleb, nekome pirinač, a pojedinac može neočekivano reagovati i na namirnicu koju smatramo metabolički povoljnom.
Na odgovor utiču sastav obroka, količina i vrsta ugljenih hidrata, vlakna, proteini i masti, fizička aktivnost, san, vreme obroka, insulinska senzitivnost, i individualna biologija.
Tu CGM postaje izuzetno zanimljiv jer umesto prosečnog odgovora populacije možemo posmatrati sopstveni postprandijalni odgovor (posle obroka).
GI je mapa.
GL dodaje veličinu porcije.
CGM pokazuje šta se zaista događa kod konkretnog čoveka.
I tu se ponovo vraćamo biohemijskoj individualnosti, jednom od temelja personalizovane i precizne medicine.
A koliko je to „šećera“, tačnije glukoze?
Stoni špećer sdaharoza sadrži glukozu i fruktozu u približno jednakim molarnim odnosima.
Dr David Unwin napravio je veoma upečatljiv edukativni način da pacijentima približi glikemijski efekat hrane: prikazivanje u ekvivalentima kašičica šećera. Public Health Collaboration i danas objavljuje njegove „Sugar infographics“ kao edukativne materijale.
Vizuelni koncept inspirisan edukativnim „Sugar Infographics“ dr Davida Unwina.
Važno: 1 kocka = 4 g glukoznog ekvivalenta
prikazane kocke/kašičice ne znače da namirnica doslovno sadrži toliku količinu dodatog šećera. One su vizuelni način prikazivanja procenjenog glikemijskog efekta ugljenih hidrata iz određene porcije.
Koliko GLUKOZE cirkuliše našom krvlju kada je glikemija u referentnom opsegu 3,5-5,5 mmol/L?
Pri glikemiji oko 5 mmol/L i približno 5 litara krvi, svega oko 4,5 g glukoze.
Otprilike koliko teži jedna kockica šećera.
Kockica je samo ilustracija mase. Kuhinjski šećer je saharoza (glukoza + fruktoza), dok se glikemija odnosi na koncentraciju glukoze u krvi.
Tim dr Davida Unwana je objavio osmogodišnje rezultate programa u kome je postignuta remisija (ne izlečenje) dijabetesa tipa 2 bez lekova kod dela pacijenata.
Međunarodni konsenzus definiše remisiju dijabeta2 kao HbA1c <6,5% najmanje tri meseca bez uobičajene terapije za snižavanje glukoze.
