Šta je autofagija i zašto je nazivaju prirodnim reciklažnim centrom naših ćelija?

U ovom tekstu

1. Nobelova nagrada koja je promenila naše razumevanje ćelije
2. Zašto je autofagija važna?
3. Kada se autofagija pojačava?
4. Najčešće se pojačava tokom:
5. Autofagija i zdravlje
6. Šta možemo da učinimo?
7. Zato je najbolji način da podržimo prirodne mehanizme obnove organizma da:

Poslednjih godina o autofagiji se mnogo govori. Jedni je predstavljaju kao tajnu dugovečnosti, drugi kao razlog zbog kog praktikuju intermitentni post, a treći je doživljavaju kao još jedan prolazni trend. Međutim, autofagija nije ni moda ni marketinški trik. To je prirodan biološki proces bez kojeg naše ćelije ne bi mogle da opstanu.

Naziv potiče od grčkih reči auto (sam) i phagein (jesti), pa se često prevodi kao „samojedenje“. Međutim, taj izraz može da zavara. Ćelija ne uništava samu sebe. Naprotiv, ona razgrađuje oštećene i nepotrebne delove, a zatim od njih stvara nove gradivne elemente koji joj ponovo služe za život i obnovu. Zato autofagiju možemo opisati kao najefikasniji reciklažni centar u prirodi.

Nobelova nagrada koja je promenila naše razumevanje ćelije

Koliki značaj autofagija ima za medicinu potvrđuje i činjenica da je 2016. godine japanski biolog Jošinori Osumi dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za otkrivanje molekularnih mehanizama autofagije.

Za sam pojam autofagije znalo se i ranije. Još pedesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da lizozomi sadrže enzime koji razgrađuju proteine, masti i ugljene hidrate, a belgijski naučnik Kristijan de Duve prvi je upotrebio termin autofagija i za to dobio Nobelovu nagradu 1974. godine. Međutim, tek su istraživanja Jošinorija Osumija objasnila kako se ovaj složen proces odvija, koji geni njime upravljaju i zašto je toliko važan za zdravlje i opstanak ćelije.

Njegova otkrića otvorila su potpuno novo poglavlje u razumevanju starenja, metabolizma i nastanka brojnih bolesti.

Zašto je autofagija važna?

Naše ćelije svakodnevno rade, troše energiju i izložene su različitim vrstama stresa. Tokom tog procesa nastaju:

oštećeni proteini,

nefunkcionalne mitohondrije,

istrošene ćelijske organele,

ostaci nakon infekcija,

drugi ćelijski materijal koji više nema svoju funkciju.

Kada bi se sve to godinama nagomilavalo, ćelije bi postajale sve manje efikasne, povećavao bi se oksidativni stres, a rizik od razvoja hroničnih bolesti bio bi znatno veći.

Autofagija sprečava upravo takav scenario. Ona uklanja ono što je oštećeno, reciklira korisne komponente i omogućava ćeliji da se obnavlja i prilagođava promenama.

Kada se autofagija pojačava?

Autofagija je prisutna u organizmu tokom čitavog života, ali se njena aktivnost povećava kada ćelija proceni da je potrebno štedeti energiju ili obnoviti svoje strukture.

Najčešće se pojačava tokom:

perioda bez hrane,

fizičke aktivnosti,

kvalitetnog sna,

blagog metaboličkog stresa.

Zbog toga se poslednjih godina često govori o vezi između autofagije i intermitentnog posta.

Važno je, međutim, naglasiti da autofagija nije isto što i intermitentni post. Post može biti jedan od podsticaja koji doprinosi njenom aktiviranju, ali nije jedini niti postoji univerzalan broj sati gladovanja nakon kojeg se autofagija „uključuje“. Na njenu aktivnost utiču godine života, zdravstveno stanje, hormoni, način ishrane, fizička aktivnost i mnogi drugi faktori.

Autofagija i zdravlje

Savremena istraživanja pokazuju da poremećaji autofagije mogu biti povezani sa razvojem brojnih bolesti, uključujući:

dijabetes tip 2,

gojaznost,

Parkinsonovu bolest,

Alchajmerovu bolest,

pojedine vrste karcinoma,

bolesti jetre,

procese ubrzanog starenja.

Iako se ovi mehanizmi intenzivno istražuju, jasno je da autofagija predstavlja jedan od najvažnijih sistema za održavanje ćelijskog zdravlja.

Šta možemo da učinimo?

Na internetu se često mogu pronaći obećanja da će određeni broj sati gladovanja „uključiti“ autofagiju i rešiti gotovo sve zdravstvene probleme. Nauka je ipak mnogo opreznija.

Autofagija nije čudesna metoda podmlađivanja niti opravdanje za ekstremno gladovanje.

Mnogo važnije od povremenog posta jeste ono što jedemo svakoga dana.

Danas najveći problem nije samo količina hrane, već njen kvalitet i stepen prerade. Ultraprerađena hrana narušava metaboličku ravnotežu, podstiče hroničnu upalu i povećava rizik od brojnih bolesti.

Zato je najbolji način da podržimo prirodne mehanizme obnove organizma da:

biramo pravu, minimalno prerađenu hranu,

budemo fizički aktivni,

obezbedimo dovoljno sna,

izbegavamo stalno grickanje,

a intermitentni post primenjujemo samo kada je prilagođen našem zdravstvenom stanju i životnim okolnostima.

Autofagija nas podseća na jednu važnu životnu lekciju: zdrav organizam ne zavisi samo od toga koliko gradimo novo, već i od toga koliko uspešno uklanjamo ono što nam više ne koristi.

Autofagija nije kućna pomoćnica koja samo iznosi smeće. Ona je istovremeno komunalna služba, reciklažni centar i građevinska firma naših ćelija. Najpre uklanja ono što je dotrajalo, zatim reciklira ono što može da se iskoristi, a od tog materijala gradi novo.

Na nama je da svojim načinom života omogućimo da svoj posao obavlja što efikasnije.