Šećer se ne nalazi samo u slatkišima. Često je prisutan u napicima, gotovim proizvodima i namirnicama koje ne doživljavamo kao slatke. Ovaj vodič objašnjava različite izvore šećera i zbog čega je važno obratiti pažnju na fruktozno-glukozni sirup.
ŠEĆER
ŠEĆER – SLATKO ZADOVOLJSTVO ILI SLATKA ZAMKA?
Zašto volimo sladak ukus?
Ljubav prema slatkom urođena je jer je našim precima slatka hrana predstavljala siguran izvor energije i bila retka u prirodi.
Prirodni ili dodati šećer – nije isto
Šećer u celom voću dolazi zajedno sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, dok se dodati šećer brzo apsorbuje i lako unosimo u prevelikim količinama.
Gde se šećer krije?
Dodati šećer nije samo u kolačima – nalazi se i u kečapu, hlebu, pahuljicama, jogurtima, gotovim sosovima i mnogim proizvodima koje smatramo „zdravim“.
Koliko imena ima šećer?
Na deklaracijama se šećer krije iza više od pedeset različitih naziva, poput glukozno-fruktoznog sirupa, dekstroze, maltodekstrina, saharoze ili invertnog sirupa.
Voće ili voćni sok?
Pojesti jabuku nije isto što i popiti čašu soka od jabuke, jer se ceđenjem gube vlakna koja usporavaju apsorpciju prirodnih šećera.
Koliko šećera je previše?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dodati šećeri čine manje od 10%, a idealno manje od 5% ukupnog dnevnog energetskog unosa.
Kako smanjiti unos šećera?
Počnite malim koracima – zamenite zaslađene napitke vodom, birajte prirodne namirnice i čitajte deklaracije pre nego što proizvod stavite u korpu.
Zapamtite
Problem nije povremeni kolač. Problem je kada dodati šećer postane svakodnevni, nevidljivi sastojak gotovo svakog obroka.
Fruktozno glukozni sirup
HFCS – slatkoća koja se ne krije samo u slatkišima
Kada govorimo o ultraprerađenoj hrani, jedan sastojak zaslužuje posebnu pažnju: HFCS – visokofruktozni kukuruzni sirup, odnosno glukozno-fruktozni sirup.
Njegova priča nije samo priča o šećeru. To je i priča o promeni prehrambenog okruženja poslednjih decenija: jeftinoj i veoma dostupnoj slatkoći koja je našla put u bezalkoholna pića, konditorske proizvode i brojne industrijske namirnice — uključujući i one koje uopšte ne doživljavamo kao slatke.
Problem zato nije jedna kašičica HFCS-a, već učestalost i količina slobodnih šećera u savremenoj ishrani, posebno kada dolaze kroz ultraprerađenu hranu i zaslađena pića.
Visok unos fruktoze u takvom kontekstu posebno opterećuje metabolizam jetre i može doprineti de novo lipogenezi, (stvaranju masne jetre), porastu triglicerida, akumulaciji masti u jetri i metaboličkoj disfunkciji. Istovremeno, izrazito ukusna kombinacija šećera, masti, soli i aroma karakteristična za mnoge UPF proizvode podstiče prekomernu konzumaciju i može uticati na moždane puteve nagrade.
Fruktozifikacija nacije
Nije problem fruktoza iz jabuke. Problem je prehrambeno okruženje u kojem su koncentrovani šećeri postali gotovo neprimetni pratioci svakodnevne hrane.
HFCS nije jedini krivac za epidemiju hroničnih nezaraznih bolesti. Ali njegova široka upotreba predstavlja deo mnogo veće priče — o industrijalizaciji hrane, rastu potrošnje ultraprerađenih proizvoda koji stvaraju zavisnost i metaboličkim posledicama takvog načina ishrane.
→ Više o istoriji HFCS-a, njegovoj slatkoći, skrivenim izvorima, metabolizmu fruktoze i vezi hrane sa sistemom nagrade pročitajte u knjizi „Emocije na tanjiru“.
