Kako da razlikujemo hranu koja telo snabdeva potrebnim materijama od proizvoda koji su napravljeni da budu praktični, ukusni i dugotrajni? U ovom vodiču objašnjavamo šta podrazumevamo pod pravom hranom, kako čitati deklaraciju i po kojim znacima prepoznati ultraprerađeni proizvod.
PRAVA HRANA
PRAVA HRANA – NAJBOLJI LEK KOJI SVAKOG DANA STAVLJAMO NA
TANJIR
Hipokrat je još pre više od dve hiljade godina rekao: „Neka hrana bude tvoj lek.“
Danas, kada je sve više gojaznosti, dijabetesa, bolesti srca i malignih bolesti, ta poruka je važnija nego ikada.
Ali da bi hrana bila lek, ona mora biti – prava hrana.
Šta je prava hrana?
Prava hrana je ona koju je priroda stvorila, a čovek minimalno promenio.
To su namirnice koje zadržavaju svoju prirodnu strukturu i hranljive sastojke: povrće, voće, jaja, riba, meso, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, prirodni mlečni proizvodi i kvalitetne masti.
Naš organizam ih prepoznaje jer se tokom hiljada godina evolucije upravo na njima razvijao.
Zašto je prava hrana toliko važna?
Prava hrana nije samo izvor kalorija.
Ona organizmu obezbeđuje sve što mu je potrebno da raste, obnavlja se i pravilno funkcioniše.
Kvalitetni proteini grade mišiće, hormone i enzime.
Zdrave masti učestvuju u radu mozga, nervnog sistema i stvaranju ćelijskih membrana.
Vitamini, minerali i antioksidansi štite ćelije od oštećenja.
Vlakna hrane našu crevnu mikrobiotu, koja ima važnu ulogu u varenju, imunitetu i proizvodnji brojnih bioaktivnih supstanci.
Hrana za jetru, mozak i mikrobiom
Jetra svakodnevno obrađuje sve što pojedemo. Kada je ishrana zasnovana na pravim namirnicama, njen posao je lakši, a rizik od razvoja masne jetre manji.
Mozak, iako čini svega oko dva procenta telesne mase, troši gotovo petinu ukupne energije organizma. Zato mu je potrebna kvalitetna hrana bogata esencijalnim masnim kiselinama, aminokiselinama, vitaminima i mineralima.
Istovremeno, prava hrana hrani i naš mikrobiom. Vlakna iz povrća, voća i mahunarki predstavljaju hranu za korisne bakterije koje proizvode kratkolančane masne kiseline, važne za zdravlje creva, imuniteta i metabolizma.
Organizam zna šta da radi sa pravom hranom
Jedna od najvećih prednosti prave hrane jeste to što je naš organizam prepoznaje.
Njeni sastojci se razgrađuju prirodnim metaboličkim putevima, koriste za stvaranje energije, obnovu tkiva i izgradnju novih ćelija.
Organizam je ne doživljava kao stranu supstancu koju mora da neutrališe.
Prava hrana poštuje biologiju našeg tela
Naše ćelije, hormoni i receptori razvijali su se hiljadama godina u kontaktu sa prirodnom hranom.
Zato prava hrana ne “zbunjuje” metaboličke puteve niti narušava prirodne mehanizme gladi, sitosti i regulacije energije.
Kada jedemo hranu koju naše telo prepoznaje, ono radi upravo ono za šta je stvoreno – proizvodi energiju, obnavlja ćelije i održava ravnotežu.
Moja preporuka
Ne tražite savršenu dijetu.
Tražite pravu hranu.
Kada većinu Vašeg tanjira čine prirodne, minimalno prerađene namirnice, učinili ste jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju metaboličkog zdravlja.
Jer zdravlje ne počinje u apoteci.
Počinje na pijaci.
Zapamtite
Prava hrana ne treba etiketu. Ne treba reklamu. Ne treba ni tumačenje. Priroda je svoju deklaraciju napisala mnogo pre nego što smo mi počeli da čitamo one na ambalaži.
KAKO DA PREPOZNATE ULTRAPERAĐENI PROIZVOD
Kako da za 30 sekundi prepoznate ultraprerađeni proizvod?
Ne morate biti nutricionista niti čitati naučne radove.
Dovoljno je da postavite sebi nekoliko jednostavnih pitanja.
1. Da li bi moja baka ovo prepoznala kao hranu?
Naše bake nisu kupovale hranu u šarenim kesama i kutijama. Kupovale su je na pijaci, u mesari, ribarnici ili mlečnoj radnji.
Hrana nije imala reklamu. Nije joj bila potrebna.
2. Koliko dugo može da stoji?
Prava hrana ima ograničen rok trajanja. Naše bake nisu imale frižidere i zamrzivače.
Što proizvod može duže da stoji na polici, veća je verovatnoća da je prošao kroz brojne tehnološke procese i da sadrži konzervanse ili druge dodatke.
3. Koliko sastojaka ima?
Ako deklaracija izgleda kao mali roman, zastanite.
Prava hrana obično nema dugu listu sastojaka.
4. Da li razumete šta piše na deklaraciji?
Ako ne možete da izgovorite polovinu naziva ili ne znate čemu služe, zapitajte se da li je to zaista hrana ili industrijski proizvod.
5. Da li se šećer krije iza drugog imena?
Šećer se često ne zove samo “šećer”.
Možete ga pronaći kao:
glukozno-fruktozni sirup
dekstroza
maltodekstrin
saharoza
glukoza
fruktoza
invertni sirup…
Što je više različitih oblika dodatog šećera, to je proizvod manje poželjan za svakodnevnu ishranu.
Pravilo koje pamtim kada kupujem
Ako je proizvodu potrebna glasna reklama da me ubedi koliko je zdrav, obično zastanem.
Prava hrana retko viče.
Jabuka nema reklamu.
Jaje nema reklamu.
Riba nema reklamu.
Brokuli nemaju reklamu.
Njihov kvalitet ne zavisi od slogana na ambalaži.
Od rajske jabuke do plastičnog tanjira pročitajte odlomak iz moje knjige Emocije na tanjiru u radnoj sobi moje knjige I mnogo više o ultraprerađenoj hrani I zavisnosti od nje.
