Kako stres dovodi do propustljivosti creva

Da bismo razumeli kako stres void disbiozi i do veće propustljivosti creva, moramo nakratko zaviriti u rad našeg autonomnog nervnog sistema, koji radi bez uticaja naše volje.

On upravlja svim onim procesima u telu o kojima ne moramo svesno da razmišljamo, poput kucanja srca, disanja i varenja, a funkcioniše kroz dva glavna režima: simpatički i parasimpatički.

Najprostije rečeno, ova dva stanja su poput vožnje automobila, ne možemo istovremeno ići i napred i nazad.

Simpatički sistem je naša „papučica za gas“. On se aktivira kada smo pod stresom, u žurbi ili opasnosti. Telo tada svu energiju i krv šalje u mišiće i mozak kako bismo reagovali, dok sve ostalo stavlja „na čekanje“.

Parasimpatički sistem je naša „kočnica i garaza“. To je stanje u kom se telo obnavlja, puni baterije i smiruje.

Varenje hrane je izuzetno zahtevan proces koji troši ogromnu količinu energije. Zato organizam fizički ne može kvalitetno da razlaže hranu dok je u simpatičkom režimu („u pokretu“). Da bi želudac i creva uopšte dobili dovoljno krvi i enzima, neophodno je da se prebacimo u parasimpatičko stanje. Zato je onaj čuveni predah i odmor posle obroka vitalan za zdravlje, bez njega, hrana umesto da nas hrani, u crevima počinje da stvara problem.

STRES I „REST AND DIGEST“ STANJE

Zbog ove neraspletive veze, jasno je zašto emocije i misli menjaju rad creva, ali i zašto stanje u crevima diktira kako se osećamo u sopstvenoj koži.

Svi smo to osetili: kada smo pod velikim stresom, „steže nam se stomak“, gubimo apetit ili dobijamo naglu dijareju. Razlog je jednostavan, organizam tada preuzima evolutivni obrazac „bori se ili beži“ (fight or flight), usmeravajući krv u mišiće, dok varenje postaje sporedan zadatak.

Da bi digestivni sistem radio besprekorno, potrebno je da pređemo u parasimpatičko stanje, poznato kao „rest and digest“, odmori se i vari.

Kada hronično živimo pod stresom, hranimo se ultra-prerađenim namirnicama i narušimo mikrobiom (disbioza), dolazi do mikroskopskog zapaljenja sluznice. Vremenom slabe čvrste veze između ćelija i nastaje veća propustljivost crevne barijere (Leaky Gut).

Tada u krvotok prodiru toksini i nesvareni delovi hrane, što alarmira imunitet i stvara hroničnu inflamaciju niskog intenziteta. Rezultat? Hroničan umor, glavobolje, nesanica, „moždana magla“ (brain fog), bolovi u zglobovima i pad raspoloženja.