Crevna mikrobiota je složena zajednica mikroorganizama koja učestvuje u varenju i komunikaciji sa drugim sistemima. Ovaj tekst treba da bude osnovni vodič i ulaz u sve ostale sadržaje o zdravlju creva.
Crevna mikrobiota-naš zaboravljeni organ
CREVNA MIKROBIOTA – NAŠ ZABORAVLJENI ORGAN
Ako biste me pre dvadeset godina pitali koji organ najviše utiče na naše zdravlje, verovatno bih odgovorila – srce, jetra ili mozak.
Danas bih na tu listu dodala i crevnu mikrobiotu, koju mnogi naučnici nazivaju zaboravljenim organom.
Naravno, mikrobiota nije organ u klasičnom anatomskom smislu.
To je složen ekosistem triliona mikroorganizama (bakterija, ali i arheja, gljivica, virusa, protozoa) koji žive u našim crevima u simbiozi sa nama. Zajedno čine zajednicu čija ukupna masa iznosi oko 1–2 kilograma, približno kao jetra.
Njihov odnos sa čovekom razvijao se milionima godina kroz proces koevolucije. Mi njima obezbeđujemo sigurno stanište i hranu, a oni nama zauzvrat pomažu da svarimo ono što sami ne možemo, proizvode vitamine i druge korisne supstance, štite nas od štetnih mikroorganizama i učestvuju u regulaciji brojnih funkcija organizma.
To nije odnos domaćina i podstanara. To je partnerstvo od kojeg obe strane imaju korist.
Svako od nas nosi jedinstvenu mikrobiotu, gotovo kao otisak prsta. Dok je ljudski genom gotovo isti kod svih ljudi (više od 99,9% DNK je zajedničko), sastav crevne mikrobiote veoma je individualan. Zbog toga je mikrobiota često jedinstvenija od našeg genetskog otiska i predstavlja svojevrsni “mikrobni potpis” svake osobe.
Ona počinje da se formira već pri rođenju, (na njen sastav utiču način porođaja, dojenje) razvija tokom detinjstva i menja se čitavog života.
Mikrobiota je istovremeno dinamična i jedinstvena.
To znači:
Menja se tokom života – ishrana, antibiotici, stres, putovanja, trudnoća, starenje, bolesti i način života, kvalitet sna, lekovi kao i brojni faktori iz okruženja mogu značajno promeniti njen sastav.
Ipak, svaka osoba ima svoj karakterističan “mikrobni potpis”. Čak i kada se mikrobiota menja, ona zadržava određene osobine koje je čine jedinstvenom za tu osobu, slično kao što se menja frizura ili telesna težina, ali ostajemo ista osoba.
Mikrobiota, mikrobiom, holobiont i hologenom
Ovi pojmovi se često koriste kao sinonimi, ali ne znače isto.
Mikrobiota predstavlja sve mikroorganizme koji žive u našem organizmu – bakterije, arheje, gljivice, viruse i protozoe.
Mikrobiom predstavlja njihov genetski materijal, odnosno zbir svih mikrobnih gena i njihov funkcionalni potencijal.
Holobiont smo mi zajedno sa svim našim mikroorganizmima. Čovek nije samostalan organizam, već složena zajednica ljudskih i mikrobnih ćelija koje funkcionišu kao jedinstven biološki sistem.
Kada posmatramo naše gene zajedno sa genima mikrobiote, govorimo o hologenomu – ukupnom genetskom potencijalu holobionta.
Dok ljudski genom sadrži oko 20.000 gena, mikrobiom raspolaže sa približno 3–4 miliona gena. Upravo zbog toga naši nevidljivi saputnici višestruko proširuju metaboličke mogućnosti ljudskog organizma, pa se često kaže da mikrobiota predstavlja naš „drugi genom“.
Više od varenja hrane
Nekada se smatralo da crevne bakterije služe isključivo za varenje hrane. Danas znamo da je njihova uloga mnogo složenija.
Zdrava crevna mikrobiota:
razgrađuje dijetna vlakna i proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA), posebno butirat – glavni izvor energije za ćelije debelog creva;
održava integritet crevne barijere i sprečava prolazak štetnih materija u krvotok;
reguliše metabolizam glukoze, masti i energetsku ravnotežu;
učestvuje u sazrevanju i pravilnom radu imunskog sistema;
sintetiše pojedine vitamine, naročito vitamin K i vitamine B grupe;
štiti organizam od naseljavanja patogenih mikroorganizama;
komunicira sa mozgom putem osovine creva–mozak, utičući na raspoloženje, nivo stresa, san, apetit i izbor hrane.
Zbog toga se danas na mikrobiotu više ne gleda kao na pasivnog stanovnika creva, već kao na aktivan metabolički, imunološki i endokrini organ, koji učestvuje u očuvanju zdravlja gotovo svih organskih sistema.
Kada hranimo sebe, u stvari hranimo i svoju mikrobiotu. A kada hranimo svoju mikrobiotu, ona zauzvrat utiče na gotovo svaki sistem u našem organizmu – od creva i imuniteta do metabolizma, mozga i raspoloženja.
Zdravlje zato ne gradimo sami. Gradimo ga zajedno sa trilionima naših nevidljivih saveznika. Ali šta se dešava kada se naruši ravnoteža među ovim nevidljivim stanarima? Hajde da upoznamo ekipu koja živi u našem podrumu. Link disbioza
