Objediniti istorijski razvoj pogleda na gojaznost, lekove zasnovane na hormonima i tekst o Ozempicu kao početku, a ne kraju puta.
BMI – zašto više nije dovoljan Zašto se menja definicija gojaznosti
Redefinisanje gojaznosti: Od brojanja kalorija do biološke regulacije i ABCD pristupa
Gojaznost je pandemija 21. veka – prvi put u istoriji čovečanstva na planeti ima više ljudi sa viškom kilograma nego pothranjenih. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO) pokazuju da više od milijardu ljudi širom sveta živi sa ovim problemom, dok u Srbiji to pogađa svakog trećeg odraslog stanovnika. Ipak, uprkos decenijama insistiranja na mantri „jedi manje, vežbaj više“, situacija se pogoršava. Zašto? Zato što gojaznost nije problem slabe volje ili karaktera, već kompleksan poremećaj biologije i hormona.
1. Šta je ABCD? Nova perspektiva u dijagnostici
Američka asocijacija kliničkih endokrinologa (AACE) uvela je termin ABCD (Adiposity-Based Chronic Disease) – hronična bolest zasnovana na adipoznosti. Ovaj termin pomera fokus sa same težine na patofiziološku osnovu i komplikacije, sa ciljem da se eliminiše stigmatizacija i postavi jasna dijagnostika:
Zdravlje kao osnova: Terapija se bazira na načinu života koji promoviše ukupno zdravlje, a ne samo estetski gubitak kilograma.
Fokus na komplikacije: Standardizovani protokoli tretiraju metaboličke posledice, a ne samo indeks telesne mase (BMI).
Okruženje i edukacija: Pacijenti se edukuju o faktorima rizika u modernom okruženju (prehrambena industrija, stres).
Dugoročna optimizacija: Strategije su zasnovane na dokazima i prate se kroz vreme radi trajnog balansa.
Paradoks BMI i važnost telesnog sastava
Sam BMI (indeks telesne mase) često zamagljuje stvarnu kliničku sliku. Osoba sa potpuno normalnim BMI može imati opasnu količinu visceralnih masti. Podaci pokazuju:
40% osoba sa normalnim BMI ima metaboličke poremećaje zbog skrivenih masti.
80% gojaznih osoba ima metaboličke poremećaje.
20% gojaznih osoba su metabolički zdravi (nemaju prateće komplikacije).
Zbog toga su DEXA skener i Body analizatori (bioelektrična impedanca) ključni za precizno određivanje procenta telesnih masti i lociranje opasnog visceralnog tkiva oko unutrašnjih organa.
2. Hormonalni model: Zašto kalorija nije kalorija?
Moderni hormonalni model objašnjava da hrana nije samo prosta energija, već informacija za telo. Sto kalorija iz parčeta torte i sto kalorija iz brokolija imaju potpuno drugačiji metabolički i hormonalni odgovor.
Kada konzumiramo ultraprerađenu hranu (junk food), bogatu industrijskim rafinisanim uljima, trans-mastima i visokofruktoznim kukuruznim sirupom (HFCS), mi direktno narušavamo ćelijske membrane i blokiramo receptore. Glavni kočničari gubitka kilograma su:
Insulinska rezistencija (IR): Zamislimo autobus pun putnika – to je glukoza u krvi. Kondukter je insulin koji treba da otvori vrata i pusti glukozu u ćeliju. Kod insulinske rezistencije, vrata ćelije su zaključana. Telo, u panici, luči još više insulina. Dokle god je insulin visok, on deluje kao metabolička brava – skladišti masti i stopira njihovo sagorevanje.
Kortizol (Hormon stresa): Hronični stres, nedostatak sna (manje od 7–9 sati) i briga podižu kortizol, koji direktno stimuliše lučenje insulina i taloženje masti u predelu abdomena.
Zavisnost i dopamin: Ultraprerađena hrana je dizajnirana da stimuliše Nucleus accumbens u mozgu, izazivajući dopaminsku stimulaciju sličnu onoj kod narkotika. To stvara realnu fizičku zavisnost.
Svesni um vs. Nesvesni um: Naš svesni um (mali jahač) želi zdravlje, ali naš nesvesni um (ogromni slon) vođen biologijom, hormonima i emocijama, u trenucima stresa nesvesno otvara frižider.
3. Gojaznost nije estetski problem, već tihi ubica
Gojaznost i hronična inflamacija (upala) koju uzrokuju visceralne masti dramatično povećavaju rizik od bolesti od kojih se najviše umire, a koje se mogu sprečiti:
Dijabetes tip 2 i kardiovaskularne bolesti.
Masna jetra i neplodnost.
Alchajmerova bolest (koja se danas sve češće opravdano naziva „dijabetes tip 3“).
Karcinomi zavisni od estrogena: Visceralne masti i insulinska rezistencija direktno podstiču inflamaciju i hormonski disbalans koji povećavaju rizik od karcinoma dojke, endometrijuma, prostate i kolona.
4. Sveobuhvatni put ka rešenju: Znanje i pametna suplementacija
Rešenje nije instant dijeta, već trajna promena životnog stila (HDR), individualizovan plan ishrane koji hrani mikrobiom i personalizovana podrška.
U kliničkoj praksi, pametno odabrani prirodni suplementi sa rigoroznim sertifikatima (poput Calivita asortimana sa USDA Organic, GMP i FDA pečatima) deluju ciljano na uzroke problema:
Motivacija za kraj: Vi ste šef svog života
Svaki proces promene počinje razumevanjem i eliminacijom krivice. Fokus ne sme biti samo na brojci na vagi, već na tome kako se osećamo, koliko energije imamo i kako štitimo svoje zdravlje.
Okretanje hrani kada nismo fizički gladni često je pokušaj da se nahrani emotivna glad. Kako predivno kaže jedna mudrost: „Svaki obrok šapuće ono što usne ne smeju reći.“ Možda nismo mogli da biramo svet u kojem živimo, pun industrijskih izazova, ali znanjem i svesnim izborima možemo naučiti kako da se hranimo, jer – vi ste Master Šef svog života.
Poslušajte i moje gostovanje u radio-emisiji „Zdravi sat“ na radiju 021 na temu „Gojaznost kao problem modernog doba“ uz prateći tekst na portalu Medikusa za još dublji uvid u ovu temu bez brojanja kalorija, a sa puno znanja.
Suplement
Mehanizam delovanja i klinička uloga
Rodiolin
Snažan adaptogen koji smanjuje kortizol, čime se smanjuje emocionalna glad i insulinska stimulacija.
Hrom
Esencijalni mineral (u obliku pikolinata) koji balansira nivo šećera i optimizuje rad insulina u krvi.
Pure Biome / AC-Zymes Plus
Vrhunski simbiotici (sojevi poput L. Acidophilus, L. Rhamnosus, B. Longum uz FOS) koji obnavljaju crevnu mikrobiotu, smanjuju inflamaciju i ubrzavaju metabolizam.
Nopalin
Obilje dijetnih vlakana iz kaktusa nopal; vezuje šećere i masti, snižava glikemijski indeks obroka, produžava sitost i hrani mikrobiom.
Slim Formula
Sinergija aktivnih sastojaka (zeleni čaj, nopal, L-karnitin, đumbir, kurkuma, garcinia cambogia) za ubrzanje metabolizma i sagorevanje masnih naslaga.
Vitamini C, D i Omega-3
Podrška imunitetu, energiji i obnovi ćelijskih membrana koje su uništene lošom ishranom.
HORMON KOJI JE NEKADA SPASAVAO ŽIVOTE DANAS POSTAJE PROBLEM
INSULIN – HORMON KOJI JE NEKADA SPAŠAVAO ŽIVOT, A DANAS ČESTO POSTAJE PROBLEM
Kada danas čujemo reč insulin, gotovo automatski pomislimo na dijabetes. Međutim, tokom najvećeg dela ljudske evolucije insulin nije bio neprijatelj. Naprotiv – bio je jedan od hormona koji nam je omogućio da preživimo.
Hormon za “kišne dane”
Naši preci nisu imali frižidere, supermarkete niti dostavu hrane. Dani obilja smenjivali su se sa danima gladi.
Kada bi hrane bilo dovoljno, insulin je imao važan zadatak: da višak energije uskladišti u jetri i masnom tkivu kako bi organizam imao gorivo kada hrane ne bude.
Drugim rečima, insulin je bio naš prirodni “špajiz”. Čuvao je energiju za loše dane.
Problem je nastao tek kada su “kišni dani” nestali.
Danas hrane ima gotovo neprekidno. Jedemo češće nego ikada, grickamo između obroka, pijemo zaslađene napitke, a veliki deo hrane čine ultraprerađeni proizvodi koji snažno podižu insulin.
Organizam koji je stvoren da povremeno skladišti energiju oiz hrane sada dobija signal za skladištenje energije tokom celog dana.
Kada su naučnici otkrili da problem nije nedostatak insulina
Godine 1959. naučnici Rozalin Jalou i Sol Berson razvili su metodu za merenje insulina u krvi.
Očekivali su da će osobe sa dijabetesom tipa 2 imati malo insulina, slično kao osobe sa dijabetesom tipa 1.
Dogodilo se upravo suprotno.
Otkrili su da mnogi od njih imaju veoma visoke koncentracije insulina.
To je bilo veliko iznenađenje i dovelo je do otkrića fenomena koji danas nazivamo insulinska rezistencija.
Šta je zapravo insulinska rezistencija?
Zamislite da je insulin ključ.
Ćelija ima svoju bravu – insulinski receptor.
U početku ključ bez problema otvara vrata i glukoza ulazi u ćeliju gde se koristi za proizvodnju energije.
Ali kada su vrata godinama izložena stalnom “uznemiravanju”, organizam počinje da se štiti.
Brave postaju manje osetljive.Potrebno je sve više ključeva da bi se ista vrata otvorila.
Pankreas zato proizvodi sve više insulina, ali ćelije na njega odgovaraju sve slabije.
Nastaje hiperinsulinemija, često godinama pre nego što poraste šećer u krvi.
Zašto se bolest ne ispoljava isto kod svih?
Insulinski receptori nisu isti u svim tkivima.
Zbog toga se insulinska rezistencija ne razvija svuda istovremeno.
Kod nekoga će se prvo ispoljiti u jetri i dovesti do masne jetre i dijabetesa tipa 2.
Kod druge osobe izraženiji problem može biti na nivou jajnika i doprineti sindromu policističnih jajnika.
Kod treće osobe dominantne mogu biti promene u krvnim sudovima koje povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Sve je više istraživanja koja ukazuju da poremećena signalizacija insulina u mozgu može imati ulogu i u razvoju neurodegenerativnih bolesti, zbog čega se Alchajmerova bolest ponekad naziva i “dijabetes tipa 3”. Ipak, taj naziv nije zvanična medicinska dijagnoza.
Dobra vest
Insulinska rezistencija nije sudbina.
Kod velikog broja ljudi može se značajno poboljšati promenom načina života.
Prava hrana, manje ultraprerađenih proizvoda, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, očuvanje mišićne mase, kontrola stresa i odgovarajući razmaci između obroka omogućavaju da insulin ponovo radi ono za šta je stvoren – da bude saveznik, a ne neprijatelj našeg zdravlja.
Jer insulin nije nastao da nas razboli.
Nastao je da nam pomogne da preživimo.
Problem nije hormon.
Problem je okruženje u kojem danas živimo.
OD piramide ishrane do epidemije gojaznosti
OD NUTRITIVNE PIRAMIDE DO EPIDEMIJE:
Kako smo poverovali da je “zdrava ishrana” put do zdravlja, a završili u epidemiji gojaznosti?
Godinama smo verovali da je dovoljno jesti manje masti, više žitarica i brojati kalorije. Međutim, upravo u periodu kada su ove preporuke postale zvanične, svet je ušao u najveću epidemiju gojaznosti, insulinske rezistencije i dijabetesa u istoriji.
Da li je problem bio u ljudima ili u preporukama?
Istorijska greška
Početkom devedesetih godina nutritivna piramida postala je simbol zdrave ishrane.
Njena osnova činilo je čak 6–11 porcija hleba, testenine, pirinča i drugih žitarica dnevno, dok su masti bile gotovo demonizovane. Jaja su godinama bila nepoželjna, punomasni mlečni proizvodi smatrani su opasnim, a preporučivala se isključivo “nemasna” ishrana.
Takve smernice nisu ostale samo na papiru. Po njima su pravljeni jelovnici u vrtićima, školama, studentskim menzama, bolnicama i drugim kolektivnim sistemima ishrane.
Šta se dogodilo?
U istom periodu broj gojaznih ljudi počeo je naglo da raste.
Naravno, nije samo nutritivna piramida odgovorna za ovu epidemiju. Paralelno su se pojavili:
masovna proizvodnja ultraprerađene hrane,
sve veće količine dodatog šećera,
zaslađena pića,
sedentarni način života,
hronični stres i manjak sna.
Ali preporuke koje su favorizovale veliki unos ugljenih hidrata uz ograničavanje masti svakako nisu pomogle.
Zašto veliki unos ugljenih hidrata predstavlja problem?
Svaki obrok bogat skrobom i šećerima podiže nivo glukoze u krvi.
Organizam odgovara lučenjem insulina.
Kada se to ponavlja više puta dnevno, godinama, kod predisponiranih osoba može nastati:
hiperinsulinemija
insulinska rezistencija
povećano skladištenje masti
stalni osećaj gladi
metabolička nefleksibilnost.
Čovek tada ima dovoljno energetskih rezervi, ali ih ne može efikasno koristiti.
Masti nisu neprijatelj
Jedna od najvećih grešaka bila je demonizacija prirodnih masti.
Danas znamo da kvalitetne masti:
produžavaju sitost,
usporavaju porast glukoze,
učestvuju u stvaranju hormona,
neophodne su za mozak i nervni sistem,
omogućavaju apsorpciju vitamina A, D, E i K.
Problem nisu maslinovo ulje, puter ili jaja.
Problem su ultraprerađena hrana, rafinisani ugljeni hidrati i višak šećera.
Vreme je za novu piramidu
Danas sve više govorimo o metaboličkom zdravlju, a ne samo o kalorijama.
Osnovu ishrane trebalo bi da čine:
✓ povrće, posebno ono bez skroba
✓ kvalitetni proteini
✓ prirodne masti
Dok rafinisani ugljeni hidrati i industrijska hrana više ne predstavljaju osnovu svakodnevne ishrane.
Zaključak
Ne radi se o tome da je hleb “zabranjen”, niti da svi moraju jesti isto.
Radi se o tome da je vreme da ishranu posmatramo kroz metabolizam, a ne samo kroz kalorije.
Danas znamo mnogo više nego pre trideset godina.
Ako želimo da zaustavimo epidemiju gojaznosti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, moramo promeniti način na koji razmišljamo o hrani.
Ne brojimo više samo kalorije. Počnimo da brojimo metaboličke posledice onoga što jedemo.
Nismo postali bolesni zato što jedemo previše. Počeli smo da jedemo previše zato što smo metabolički postali bolesni.
U okvir
Šta sam i sama morala da naučim
Više od tri decenije radim kao lekar i subspecijalista ishrane. Kao i većina mojih kolega, i ja sam godinama sledila tadašnje zvanične preporuke. Učili su nas da su masti neprijatelj, a da je put do zdravlja ishrana sa malo masti i mnogo ugljenih hidrata.
Danas, zahvaljujući hiljadama novih naučnih radova i sopstvenom iskustvu u radu sa pacijentima, znam da metabolizam ne funkcioniše tako jednostavno.
Nauka napreduje. Ono što je nekada bila dogma, danas preispitujemo. Zato verujem da je obaveza svakog lekara da uči tokom celog života i da, kada se pojave novi dokazi, ima hrabrosti da promeni mišljenje.
Ne menjamo istinu da bismo bili u pravu. Menjamo svoje stavove da bismo bili bliže istini.
Ozempic čaroban lek ili samo početak puta
Ozempic – čarobna injekcija ili samo početak puta?
Poslednjih godina malo koji lek je izazvao toliko pažnje kao Ozempic (semaglutid). Razvijen za lečenje dijabetesa tipa 2, veoma brzo je postao sinonim za brzo mršavljenje i tema brojnih medijskih napisa, društvenih mreža i svakodnevnih razgovora.
Kao i obično kada se pojavi nešto novo, javnost se podelila na dva tabora. Jedni ga predstavljaju kao gotovo čudesno rešenje za gojaznost, dok ga drugi odbacuju sa velikom dozom nepoverenja.
Istina je, međutim, mnogo složenija.
Ozempic nije ni čudo ni prevara. On je vredan lek koji može značajno pomoći određenim pacijentima, ali nije zamena za promenu životnih navika niti trajno rešenje za uzroke gojaznosti.
Kada je Ozempic opravdan izbor?
Kada govorimo o lečenju gojaznosti, najvažnije je razlikovati medicinsku potrebu od estetske želje.
Kod osoba sa morbidnom gojaznošću, dijabetesom tipa 2, visokim kardiovaskularnim rizikom ili kao priprema za barijatrijsku hirurgiju, GLP-1 agonisti predstavljaju veliki napredak savremene medicine. Brojne kliničke studije pokazale su da mogu dovesti do značajnog gubitka telesne mase, poboljšanja regulacije šećera u krvi i smanjenja rizika od ozbiljnih komplikacija.
U takvim situacijama cilj nije lepši izgled, već očuvanje zdravlja, sprečavanje komplikacija i produženje života.
Sasvim je druga priča kada se isti lek koristi isključivo radi estetskog mršavljenja kod osoba koje za njega nemaju medicinsku indikaciju. Tada odnos koristi i rizika više nije isti.
Zašto Ozempic nije čarobna injekcija?
Kao lekar sa dugogodišnjim iskustvom naučila sam jednu važnu lekciju: prema svakom novom “čudesnom” leku treba imati i entuzijazam i oprez.
Ozempic veoma uspešno smanjuje apetit, produžava osećaj sitosti i olakšava kontrolu unosa hrane. Upravo zbog toga mnogi pacijenti prvi put posle mnogo godina uspevaju da izgube značajan broj kilograma.
Ali lek ne može promeniti način na koji živimo.
Ne može naučiti organizam da bolje podnosi stres.
Ne može rešiti emocionalno jedenje.
Ne može promeniti kvalitet sna.
Ne može obnoviti narušene navike koje su se gradile godinama.
Zbog toga je važno razumeti da lek može biti odličan saveznik, ali ne može biti jedini oslonac.
Šta se događa kada terapija prestane?
Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam jeste:
„Šta će biti kada prestanem da primam Ozempic?”
Odgovor daje i nauka i svakodnevna praksa.
Kada se terapija prekine, njen efekat na apetit postepeno nestaje. Ako za to vreme nisu promenjeni način ishrane, fizička aktivnost, odnos prema hrani i druge životne navike, vrlo često dolazi do ponovnog povećanja telesne mase.
To nije neuspeh pacijenta.
To je očekivana posledica činjenice da lek utišava glad, ali ne menja uzroke koji su do nje doveli.
Gojaznost nije samo bolest apetita
Dugo se verovalo da je gojaznost jednostavna matematička jednačina: unesemo više kalorija nego što potrošimo i dobijemo višak kilograma.
Danas znamo da je stvarnost mnogo složenija.
Na telesnu masu utiču hormoni, insulinska rezistencija, kvalitet sna, hronični stres, sastav crevnog mikrobioma, nivo fizičke aktivnosti, ultraprerađena hrana, genetika, ali i način na koji se nosimo sa emocijama.
Zbog toga se gojaznost danas smatra hroničnom bolešću regulacije energije, a ne nedostatkom volje ili karaktera.
Šta kaže nauka?
Savremena istraživanja potvrđuju da GLP-1 agonisti donose značajne koristi kod pravilno odabranih pacijenata.
Njihovi najvažniji efekti su:
značajno smanjenje apetita i telesne mase,
poboljšanje regulacije glukoze u krvi,
povećanje osetljivosti na insulin,
smanjenje visceralnog masnog tkiva,
smanjenje rizika od pojedinih kardiovaskularnih komplikacija.
Istovremeno, istraživanja pokazuju da i promene životnog stila imaju snažno metaboličko dejstvo.
Intermitentno gladovanje, kada je pravilno primenjeno i kada za njega ne postoje kontraindikacije, može doprineti:
snižavanju nivoa insulina,
većoj metaboličkoj fleksibilnosti,
aktivaciji autofagije,
boljoj funkciji mitohondrija,
stvaranju ketonskih tela koja predstavljaju efikasno gorivo za mozak.
Važno je naglasiti da ove dve strategije nisu nužno suprotstavljene. Kod pojedinih pacijenata mogu se koristiti i zajedno, uz pažljivo vođenje od strane lekara.
GLP-1 agonisti i intermitentno gladovanje – različiti putevi ka istom cilju
Emocionalna glad ne nestaje injekcijom
Tokom dugogodišnjeg rada sa pacijentima naučila sam da glad nije uvek glad.
Ponekad jedemo zbog stresa.
Ponekad zbog usamljenosti.
Ponekad zbog dosade.
Ponekad zato što nam je hrana postala uteha, nagrada ili način da utišamo emocije.
Jedna meni posebno draga misao kaže:
„Svaki obrok šapuće ono što usne ne smeju da izgovore.”
Lek može privremeno utišati fizičku glad, ali ne može izlečiti emocionalnu glad.
Ako ne naučimo da prepoznamo svoje okidače, da drugačije reagujemo na stres i da izgradimo nove obrasce ponašanja, problem će se često vratiti čim prestane dejstvo terapije.
Kao i kod drugih lekova koji deluju na složene regulatorne mehanizme organizma, tokom terapije GLP-1 agonistima važno je pratiti i fizičko i psihičko stanje pacijenta i redovno se konsultovati sa lekarom.
Ozempic predstavlja veliki napredak savremene medicine i može biti dragocena pomoć osobama koje imaju ozbiljne metaboličke poremećaje i visok zdravstveni rizik.
Ali nijedan lek ne može zameniti ono što svakodnevno gradimo svojim izborima.
Prava hrana, očuvanje mišićne mase, kvalitetan san, fizička aktivnost, zdrav mikrobiom, upravljanje stresom i razumevanje emocionalne gladi ostaju temelj dugoročnog metaboličkog zdravlja.
Najbolji lek je onaj koji nam jednog dana više neće biti potreban zato što smo promenili uzrok bolesti, a ne samo njene simptome.
Za one koji žele da saznaju više literatura
Wilding JPH, Batterham RL, Calanna S, et al. Once-Weekly Semaglutide in Adults with Overweight or Obesity. N Engl J Med. 2021;384:989–1002.
STEP 1 studija – pokazala prosečan gubitak oko 15% telesne mase kod osoba sa gojaznošću.
Rubino DM, Greenway FL, Khalid U, et al. Effect of Weekly Subcutaneous Semaglutide vs Daily Liraglutide on Body Weight in Adults With Overweight or Obesity (STEP 8). JAMA. 2022;327(2):138–150.
Direktno poređenje semaglutida i liraglutida.
Ryan DH, Lingvay I, Colhoun HM, et al. Semaglutide Effects on Cardiovascular Outcomes in People With Overweight or Obesity (SELECT Trial). N Engl J Med. 2023.
Prvi veliki dokaz da semaglutid smanjuje kardiovaskularne događaje i kod osoba bez dijabetesa.
Lean MEJ, Leslie WS, Barnes AC, et al. Primary care-led weight management for remission of type 2 diabetes (DiRECT Trial). Lancet. 2018;391:541–551.
Pokazuje da značajan gubitak telesne mase može dovesti do remisije dijabetesa tipa 2.
Longo VD, Panda S. Fasting, Circadian Rhythms, and Time-Restricted Feeding in Healthy Lifespan. Cell Metabolism. 2016;23(6):1048–1059.
Jedan od najvažnijih radova o vremenski ograničenoj ishrani i metaboličkom zdravlju.
de Cabo R, Mattson MP. Effects of Intermittent Fasting on Health, Aging, and Disease. N Engl J Med. 2019;381:2541–2551.
Pregledni rad koji se smatra jednim od najvažnijih pregleda o intermitentnom gladovanju.
Anton SD, Moehl K, Donahoo WT, et al. Flipping the Metabolic Switch: Understanding and Applying the Health Benefits of Fasting. Obesity. 2018;26(2):254–268.
Objašnjava metaboličku fleksibilnost i prelazak sa glukoze na masti kao izvor energije.
Mattson MP, Longo VD, Harvie M. Impact of intermittent fasting on health and disease processes. Ageing Research Reviews. 2017;39:46–58.
Autofagija, inflamacija, neuroprotekcija i starenje.
American Diabetes Association. Standards of Care in Diabetes—2026. Diabetes Care.
Najnovije preporuke o primeni GLP-1 agonista u dijabetesu i gojaznosti.
The Obesity Code
Jedna od najuticajnijih knjiga koja je popularizovala hormonalni model gojaznosti i ulogu insulina u regulaciji telesne mase.
GLP-1 agonisti
Intermitentno gladovanje
Smanjuju apetit delovanjem na centre za sitost u mozgu.
Prirodno snižavaju nivo insulina i podstiču sagorevanje masti.
Poboljšavaju regulaciju glukoze i insulinsku osetljivost.
Podstiču metaboličku fleksibilnost.
Dovode do značajnog gubitka telesne mase.
Aktiviraju autofagiju i procese ćelijske obnove.
Smanjuju količinu visceralne masti.
Doprinose boljoj funkciji mitohondrija i stvaranju ketona.
Zahtevaju dugotrajnu terapiju i medicinski nadzor.
Predstavljaju prirodnu strategiju koja zahteva promenu životnih navika i nije pogodna za svakoga.
Velika zabluda u vezi masti
Veliko iznenađenje u vezi sa mastima: Kako smo prevareni pre pola veka?
Najveći svetski autoriteti u oblasti ishrane danas su složni: ishrana bogata ugljenim hidratima, a siromašna mastima, glavni je krivac za narušavanje metaboličkog zdravlja modernog čoveka.
Ovakav način ishrane direktno vodi u metabolički sindrom, koji prepoznajemo kroz:
Povišene trigliceride u krvi
Smanjen HDL („dobar“) holesterol
Insulinsku rezistenciju
Povišen krvni pritisak
Abdominalnu (unutrašnju) gojaznost
Danas je kristalno jasno da se sve češća pojava insulinske rezistencije može pripisati upravo dijetama sa povećanim unosom ugljenih hidrata, smanjenim sadržajem masti i prečestim obrocima i užinama koji konstantno drže insulin visokim.
Dogma u kojoj smo živeli: Moje lično i profesionalno otrežnjenje
Godinama sam i sama, prateći tadašnje zvanične medicinske preporuke, smatrala da ćemo, ako jedemo masti, postati gojazni. Verovali smo da su zasićene masti naš „tajni ubica“. Iako duboko razumem isceljujuću moć hrane, sada mi je potpuno jasno: dijete sa niskim sadržajem masti (low-fat) definitivno nas ne čine zdravijima.
Ideja da nas masti čine bolesnim i gojaznim je pogrešna i duboko obmanjujuća. Skoro 50 godina cela planeta je bila zaslepljena dogmom da su masti – a posebno zasićene životinjske masti – koren svih zala.
Kako je zapravo došlo do ove istorijske zablude?
Sve je počelo kada je Američka asocijacija za srčane bolesti (AHA) daleke 1961. godine zvanično povezala zasićene masti i holesterol sa bolestima krvnih sudova – iako za tu vezu tada nije bilo čvrstih naučnih dokaza.
Ko je bio Ancel Keys i kako je stvorena naučna iluzija?
Ancel Keys (Ansel Kiz) je bio američki fiziolog koji je postavio hipotezu da su zasićene masti štetne za srce i da ih treba zameniti polinezasićenim biljnim uljima. Njegova čuvena „Studija sedam zemalja“ (u kojoj je učestvovala i tadašnja Jugoslavija) svesno je ignorisala podatke iz zemalja koje se nisu uklapale u njegovu teoriju.
Zahvaljujući svom ogromnom uticaju, Kiz je završio na naslovnoj strani časopisa Time u januaru 1961. godine, a njegove tvrdnje su postale temelj svih kasnijih državnih preporuka za ishranu.
Francuski paradoks koji je zbunio svet
Dok je ceo svet bežao od masti, Francuzi su ostali enigma. Jeli su masne sireve, puter, hleb i kroasane, a stopa gojaznosti i ateroskleroze kod njih je bila minimalna. Pili su vino, a jetra im je bila zdrava. Ovaj „Francuski paradoks“ bio je živi dokaz da je Kizova teorija na staklenim nogama.
Brak iz interesa: Prehrambena industrija i korumpirana nauka
Da masti postanu glavni dežurni krivac, zdušno je pomogla prehrambena industrija kojoj je ovaj narativ donosio basnoslovan profit. Danas su otkriveni dokumenti koji potvrđuju da je šećerna industrija 1960-ih godina platila korumpiranim istraživačima sa Harvarda da umanje ulogu šećera u srčanim oboljenjima i svu krivicu prebace na zasićene masti.
Kada su 1977. godine u Americi zvanično lansirane preporuke za smanjen unos masti, kreatori su otvoreno priznali da „nemaju vremena da čekaju sve dokaze“. Preko noći, jaja i punomasni mlečni proizvodi našli su se na crnoj listi.
Sigurno se sećate te ere: rafovi su bili preplavljeni jogurtima sa 0% masti, sirevima i šunkama sa „light“ oznakama. Ti proizvodi su godinama bili najtraženiji artikli.
Skrivena zamka: Šećer kao „benigni“ spasitelj
Prehrambena industrija je odlično znala jednu biološku istinu: hrana bez masti nema ukus i ne pruža sitost. Da bi nadoknadili ukus, proizvode su napunili ugljenim hidratima i šećerima koji izazivaju zavisnost.
Industrija je decenijama agresivno plasirala narativ da je šećer „benigan“ i zdrav izvor energije, skidajući odgovornost sa sebe. Osmadesetih godina počinje masovna proizvodnja gaziranih pića sa visokofruktoznim kukuruznim sirupom (HFCS) i procvat ultraprerađene hrane.
Istovremeno, krivica je prebačena na potrošača:
Tvrdilo se da je uzrok gojaznosti isključivo nedostatak fizičke aktivnosti i lenjost pojedinca.
Zato osamdesetih godina fitnes centri i teretane niču na svakom koraku.
Dok je pojedinac besomučno brojao kalorije i trčao na traci, industrija hrane je brojala profit.
Na kraju, stvoren je savršen krug profita: prehrambena industrija dobija novac od potrošača dok ih hrani skrivenim šećerima, a farmaceutska industrija dobija novac jer je broj hronično bolesnih ljudi eksplodirao.
Prava potrošača: Vreme je za buđenje
Koja su prava vas kao potrošača i pacijenta? Vaše najveće pravo je pravo na istinitu edukaciju. Tek kada razumete biologiju svog tela, možete svesno preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem i donositi odluke koje vas štite.
Masti nisu naš neprijatelj – one su gradivni blokovi naših ćelija, naših hormona i našeg mozga. Vreme je da skinemo povez sa očiju, odbacimo pedeset godina staru dogmu i vratimo se pravoj, izvornoj ishrani.
Masna histerija
Popularizacija proizvoda sa smanjenim procentom masti ili bez masti kao što su jogurt, mleko i mlečni proizvodi promovisani su kao wellness proizvodi, kao funkcionalana hrana. Umesto masti koja je uklonjena dodat je šećer ili skrob, aditivi za ukus i gustoću, boju…
Namirnice životinjskog porekla su se tada našle na crnoj listi: jaja, punomasni mlečni proizvodi, meso.
Proizvodi životinjskog porekla se zamenjuju modifikovanim biljnim proizvodima (biljni sirevi, tofu …) koji dobijaju epitet funkcionalne hrane ili oznaku wellness ili fit proizvoda.
Na velika vrata ulazi margarin krajem osamdestih godina koji se koristio kao zamena za puter i svinjsku mast jer su one bile okrivljene za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Poguban uticaj trans masti iz margarina prepoznjemo danas po sve većem obolevanju mladih od bolesti koje su se javljale ranije u poznom životnom dobu, a on se nalazi još uvek skriven u većini prehrambenih proizvoda, raznih grickalica.
Proteinski doručak koji drži sitost se zamenjuje muslijem koji sadrži zašećerene žitarice koje imaju visok glikemički indeks i dovode do insulinske rezistencije.
Etikete (food labeling) 1990 pokazuju šta je u namirnici, a ne šta je urađeno sa njom prethodno.
Marketing čini čuda. Loš proizvod sa sloganom se brzo prodaje. (dobro za jetru, dobro za creva, sadrži Ca, Omega 3 ) Niko Vam ne kaže koliko su aditivi, konzervansi, šećeri drugi dodaci opasni po Vaše zdravlje.
Masti daju punoću ukusa i sitost. A kada ne jedete masti, niste siti. Morate nečim da zadovoljite glad i to obično budu oni loši ugljeni hidrati iz procesuirane hrane koji sadrže fruktozno kukuruzni sirup kokji izaziva zavisnost.
Da li još uvek verujete prehrambenoj industriji?
Nopal (Opuntia ficus-indica) paradox Meksika
Nopal i paradoks Meksika – zašto jedna zdrava biljka nije mogla da zaustavi epidemiju dijabetesa?
Može li jedna biljka pomoći u regulaciji apetita, glikemije i metaboličkog zdravlja?
Nauka kaže – može doprineti.
Marketing kaže – može sve.
Istina je, kao i obično, negde između.
Tokom više od dve decenije koristila sam preparat na bazi nopala u radu sa pacijentima. Godinama kasnije, putovanje u Meksiko promenilo je način na koji gledam na ovu biljku. Tamo sam shvatila da nopal nije “čudotvorni suplement”. On je jednostavno – hrana.
A možda upravo u tome leži njegova najveća vrednost.
Jedan od najlepših trenutaka tokom mog boravka u Meksiku nije bio samo obilazak piramida, upoznavanje sa drevnim civilizacijama Maja i Inka, kupanje u cenotama, niti kupanje u Karipskom moru.
Bio je doručak.
Pored predivne hrane na stolu su se uvek nalazili sveži listovi nopala, plodovi opuncije – tune, sok od nopala i brojna tradicionalna jela koja ga sadrže. Gotovo da nije bilo prodavnice, pijace ili apoteke u kojoj nisam videla nešto napravljeno od ove biljke.
Tada sam shvatila da Meksikanci nopal ne smatraju suplementom.
Oni ga smatraju hranom.
Toliko je važan za njihovu istoriju i kulturu da se nalazi čak i na nacionalnom grbu Meksika.
To me je podsetilo na jednostavnu istinu.
Možda su najbolji suplementi zapravo nekada bili obična hrana.
Moje iskustvo
Za nopal sam prvi put čula mnogo pre nego što sam posetila Meksiko, pre više od dve decenije.
Kao lekar koji se bavi ishranom dobila sam priliku da proučim literaturu o preparatu Nopalin (Opuntia ficus-indica) i predstavim ga našem tržištu. Ono što me je tada zainteresovalo nisu bile marketinške tvrdnje, već sastav biljke i fiziološki mehanizmi njenog delovanja.
Tokom narednih dvadesetak godina preporučivala sam ga odabranim pacijentima, prvenstveno osobama koje su imale izražen osećaj gladi, zatvor, insulinsku rezistenciju ili poteškoće da se pridržavaju plana ishrane.
Nikada ga nisam doživljavala kao iključivo preparat za mršavljenje.
Za mene je predstavljao pomoćno sredstvo koje može olakšati sprovođenje promena životnih navika.
Tek kada sam prošle godine posetila Meksiko, cela priča dobila je novu dimenziju.
Shvatila sam da je ono što mi danas nazivamo suplementom, tamo već vekovima deo svakodnevne ishrane.
Poslednjih dvadesetak godina objavljen je veliki broj istraživanja o Opuntia ficus-indica.
Najviše pažnje privukla je zbog svog bogatog sadržaja rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, polifenola, esencijalnih amino kiselina i drugih bioaktivnih jedinjenja.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da nopal može doprineti:
boljoj regulaciji glikemije posle obroka,
većem osećaju sitosti,
povoljnijem lipidnom profilu,
redovnijem pražnjenju creva,
zdravijoj crevnoj mikrobioti,
smanjenju oksidativnog stresa i inflamacije.
Važno je naglasiti da većina ovih efekata nastaje kao posledica sinergije biljnih vlakana i drugih fitonutrijenata.
Istovremeno, nijedno ozbiljno istraživanje ne potvrđuje da nopal sam može izlečiti gojaznost, dijabetes ili metabolički sindrom.
On je podrška, ne zamena za zdrav način života.
Šta sadrži nopal?
Njegova najveća vrednost nisu vitamini ni minerali, već izuzetno bogat sadržaj kako rastvorljivih tako i nerastvorljivih biljnih vlakana .
Pored njih sadrži:
polifenole i flavonoide,
betalajne sa antioksidativnim svojstvima,
vitamin C i druge vitamine u manjim količinama,
minerale poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.
Ova kombinacija doprinosi njegovom povoljnom metaboličkom profilu.
Kako može pomoći organizmu?
Produžava osećaj sitosti
Rastvorljiva vlakna vezuju vodu i stvaraju gel koji usporava pražnjenje želuca.
Na taj način glad dolazi kasnije, a kontrola apetita postaje lakša.
Doprinosi stabilnijoj glikemiji
Sporija apsorpcija ugljenih hidrata ublažava nagle skokove glukoze i insulina posle obroka.
To može biti korisno osobama sa insulinskom rezistencijom, predijabetesom ili dijabetesom tipa 2.
Hrani mikrobiotu
Biljna vlakna predstavljaju hranu za korisne crevne bakterije.
Njihovom fermentacijom nastaju kratkolančane masne kiseline koje doprinose očuvanju crevne barijere, smanjenju inflamacije i boljoj metaboličkoj regulaciji.
Doprinosi regulaciji masnoća u krvi
Rastvorljiva vlakna mogu vezivati deo žučnih kiselina i doprineti blagom sniženju LDL holesterola.
Poboljšava funkciju creva
Redovno pražnjenje creva nije važno samo zbog osećaja komfora.
Zdrava creva predstavljaju jedan od temelja metaboličkog zdravlja.
Pouka iz Meksika
Kada govorimo o nopalu, lako bismo mogli pomisliti da u zemlji u kojoj se ova biljka jede vekovima gotovo da nema gojaznosti i dijabetesa.
Nažalost, stvarnost je drugačija.
Zanimljiv paradoks
Meksiko je svetu podario kukuruz, pasulj, paradajz, avokado, čili papriku, kakao i nopal – namirnice koje danas smatramo delom zdrave ishrane.
Ipak, upravo je Meksiko danas među zemljama sa najvećom učestalošću gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Početkom ovog veka oko 7–8% odraslih u Meksiku imalo je dijabetes 2. Danas se procenjuje da ta učestalost iznosi približno 16–18%, što Meksiko svrstava među zemlje sa najvećim opterećenjem dijabetesom tipa 2.
To nije posledica toga što je nopal “prestao da deluje”.
Šta se promenilo?
Velike promene u načinu života i ishrani sada su prisutne u celom Meksiku čak i u najsiromašnijim krajevima: veće dostupnosti zaslađenih napitaka, posebno Coca Cole i ultraprerađene hrane, manjeg kretanja i ukupnog viška kalorija.
To je možda i najvažnija poruka ovog članka.
Jedna korisna namirnica ne može nadoknaditi štetu koju pravi loš obrazac ishrane.
Moj zaključak
Tokom više od četiri decenije rada naučila sam jednu važnu stvar.
Pacijente ne može da izleči jedan suplement.
Kao što ni jednu kuću ne može držati samo jedan stub.
Zato u svojoj “Kući zdravlja” govorim o šest stubova zdravlja:
pravilnoj ishrani,
redovnoj fizičkoj aktivnosti,
kvalitetnom snu,
upravljanju stresom,
zdravoj crevnoj mikrobioti,
negovanju dobrih odnosa i emocionalnog zdravlja.
Tek kada su svi ovi stubovi stabilni, suplementi mogu pokazati svoju pravu vrednost.
Upravo zato verujem da ortomolekularna medicina ima svoje mesto u savremenoj medicini, ali samo kada se zasniva na dokazima i kada je deo celovitog pristupa čoveku.
Nopal je jedna od biljaka koju i danas rado preporučujem određenim pacijentima.
Ne zato što verujem u čuda,već zato što verujem u nauku, iskustvo i male, dosledne korake koji se svakodnevno ponavljaju.
Jer zdravlje se ne gradi jednom odlukom. Ono se gradi životnim stilom.
I zato nijedan suplement ne može biti stub naše Kuće zdravlja.
Ali može biti jedna dobro odabrana cigla u njenim temeljima.
Fotografije su nastale tokom mog putovanja u Meksiko 2025. godine, gde sam imala priliku da vidim kako biljka o kojoj sam godinama čitala i preporučivala je u svakodnevnoj praksi zapravo predstavlja deo tradicionalne ishrane. To iskustvo me je još jednom podsetilo da najbolji put ka zdravlju najčešće počinje na tanjiru, a ne u kutiji sa suplementima.
