Spojiti pitanja o normalnom šećeru, insulinu kao uzroku gojenja i najčešćim zabludama o insulinskoj rezistenciji.
Mitovi o i. rezistenciji
Najčešći mitovi o insulinskoj rezistenciji
❌ Mit: Morate potpuno izbaciti ugljene hidrate.
Istina: Ugljeni hidrati nisu neprijatelji. Važniji od njihove količine su kvalitet, količina i način kombinovanja sa proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Integralne žitarice, mahunarke, povrće i voće mogu biti deo ishrane osoba sa insulinskom rezistencijom.
❌ Mit: Voće je zabranjeno.
Istina: Voće nije zabranjeno. Ono sadrži vitamine, minerale, vlakna i brojne zaštitne fitonutrijente. Važno je birati odgovarajuće vrste, voditi računa o količini i uklopiti ga u ukupan plan ishrane, a ne izbacivati ga.
❌ Mit: Insulinsku rezistenciju imaju samo gojazne osobe.
Istina: Insulinska rezistencija može postojati i kod osoba normalne telesne mase. Posebno je česta kod osoba sa povećanim obimom struka, masnom jetrom, sindromom policističnih jajnika (PCOS), porodičnim opterećenjem ili nedovoljnom fizičkom aktivnošću.
❌ Mit: Ako je glukoza normalna, nemate insulinsku rezistenciju.
Istina: U ranim fazama organizam često uspeva da održava normalan nivo glukoze tako što luči sve više insulina. Zato normalna glikemija ne isključuje insulinsku rezistenciju. U proceni su važni i insulin natašte, HOMA-IR indeks, kao i celokupna klinička slika.
❌ Mit: Insulin je neprijatelj.
Istina: Insulin je hormon bez koga ne možemo da živimo. Njegova uloga je da omogući ulazak glukoze u ćelije i održava normalan nivo šećera u krvi. Problem nije insulin, već dugotrajno povišen nivo insulina koji nastaje kao posledica insulinske rezistencije, nepravilne ishrane, viška visceralnog masnog tkiva i nedovoljne fizičke aktivnosti. Cilj nije „borba protiv insulina“, već obnavljanje osetljivosti ćelija na njegovo delovanje.
Da li treba uzimati D vit leti
Da li treba uzimati vitamin D leti?
Ne obavezno. Potreba za suplementacijom zavisi od nivoa vitamina D u krvi, vremena provedenog na suncu, boje kože, životne dobi, telesne mase i prisustva određenih hroničnih bolesti. Kod osoba koje se redovno i bezbedno izlažu suncu tokom leta suplementacija često nije potrebna, dok je kod drugih može biti neophodna tokom cele godine. Najbolje je odluku doneti na osnovu laboratorijske analize i saveta lekara.
Pročitajte paradox istočnog mediterana link
Da li je insulin uzrok gojenja
Da li je insulin uzrok gojenja?
Ne, ali može doprineti povećanju telesne mase. Insulin je hormon koji omogućava da glukoza uđe u ćelije i ima važnu ulogu u skladištenju energije. Kada je zbog insulinske rezistencije njegov nivo dugo povišen (hiperinsulinemija), organizam lakše skladišti višak energije u obliku masti, (insulin je hormone za skladištenje), a istovremeno se otežava razgradnja masnih rezervi. Zbog toga hiperinsulinemija može doprineti povećanju telesne mase i otežati mršavljenje.
Međutim, gojaznost nije posledica samo jednog hormona. Na telesnu masu istovremeno utiču način ishrane, ukupan energetski unos, fizička aktivnost, kvalitet sna, stres, genetika i brojni drugi hormonski i metabolički faktori. Cilj lečenja nije „borba protiv insulina“, već poboljšanje osetljivosti ćelija na njegovo delovanje.
