Disbioza i povećana propustljivost creva često se pominju zajedno, ali nisu isti pojam. Objediniti kako nastaje poremećaj ravnoteže mikrobiote, šta znači leaky gut i kako su ove teme međusobno povezane.
Podrum-temelji koje ne vidimo
Podrum Kuće Zdravlja: Temelji koje ne vidimo
Mnoge moderne kuće danas nemaju podrum. Nekada je on bio neizostavan deo svakog doma – skriveno, stabilno mesto na kom su se čuvale najvrednije zalihe i gde se čuvala snaga cele kuće.
Naše telo i dalje funkcioniše po istom principu. Ono ima svoj „podrum“ – dubok, tihi svet u kome se odlučuje o stabilnosti čitave građevine našeg organizma.
U podrumu naše Kuće zdravlja žive naši nevidljivi saveznici: crevna mikrobiota – trilioni sićušnih bića, oku nevidljivih, a presudnih za naš um i naše telo.
Njena ravnoteža jeste naša skrivena snaga, a njeno narušavanje i propustljivost creva – naša nevidljiva pukotina i glavni uzrok tihe epidemije savremenih hroničnih nezaraznih bolesti:
Metaboličkih poremećaja: insulinske rezistencije, gojaznosti i dijabetesa tipa 2
Autoimunih oboljenja: od štitaste žlezde do zglobova i kože
Hroničnog zapaljenja niskog intenziteta (low-grade inflammation): koje nečujno tinja i ubrzava starenje tkiva
Poremećaja raspoloženja i kognitivnog pada: hroničnog umora, anksioznosti, „moždane magle“ i nesanice
Alergija i intolerancija na hranu: kao posledice zbunjenog i preopterećenog imuniteta
Šta otkrivamo u ovom poglavlju?
Upoznaćemo crevnu mikrobiotu naše nevidljive saveznike
Disbioza: Kada se naruši tiha ravnoteža u podrumu i mikroorganizmi preuzmu pogrešne uloge.
Propuštanje crevne barijere (Leaky Gut): Šta se dešava kada temeljne cigle oslabe i popuste zaštitne kapije organizma.
Osovina creva–mozak: Skrivena i neraskidiva komunikaciona nit između našeg stomaka i naših misli.
Od crevne do moždane barijere (Leaky Brain): Kako pukotina u „podrumu“ može narušiti mir i bistrinu na najvišem spratu naše kuće na tavanu.
Stepenice koje povezuju podrumj i tavan
DISBIOZA
DISBIOZA – KADA TIM PRESTANE DA IGRA ZAJEDNO
Upoznajte stanare podruma
Ako želite da upoznate stanare podruma malo bolje, pozivam vas na jednu fudbalsku utakmicu.
Na stadionu ćete brzo shvatiti zašto u mikrobioti ne postoje „dobre“ i „loše“ bakterije. Većina njih su naši stalni stanari. Njihovo ponašanje ne zavisi od toga da li su „dobre“ ili „loše“, već od njihovog broja, međusobnog odnosa i mesta na kojem se nalaze.
Zamislite zato mikrobiotu kao veliki fudbalski stadion.
⚽ Prva postava čine bakterije koje održavaju ravnotežu u crevima. Kada ih ima dovoljno, tim funkcioniše odlično. Pomažu varenju, proizvode korisne metabolite, jačaju crevnu barijeru i sarađuju sa imunskim sistemom.
⚽ Rezervni igrači su bakterije koje normalno žive u debelom crevu. Nisu opasne dok sede na svojoj klupi. Međutim, ako samovoljno istrče na teren i pređu u tanko crevo, nastaje SIBO (prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu). Problem nije u tome što su to „loše“ bakterije, već što igraju na pogrešnom terenu.
⚽ Igrači koji podmeću nogu predstavljaju uslovno patogene bakterije. U malom broju mogu mirno da žive u ovom ekosistemu, ali kada zbog narušene ravnoteže postanu previše brojne, počinju da remete timsku igru i stvaraju probleme.
⚽ Huligani su pravi patogeni mikroorganizmi, poput Salmonelle, Shigelle ili pojedinih patogenih sojeva Escherichia coli. Njima nije mesto na stadionu i organizam se od njih brani svim raspoloživim snagama.
Zato cilj lečenja nije da „izbacimo sve bakterije“, već da prva postava ponovo preuzme kontrolu nad utakmicom, rezervni igrači ostanu na svojoj klupi, igrači koji podmeću nogu ne dobiju priliku da dominiraju, a huligani ostanu van stadiona.
Drugim rečima, u mikrobioti ne postoje dobre i loše bakterije. Postoji dobra ili loša timska igra.
Kada utakmica više ne liči na fudbal – DISBIOZA
Disbioza znači da je narušena ravnoteža među stanovnicima našeg unutrašnjeg ekosistema. Neki korisni igrači postaju malobrojniji, dok drugi dobijaju previše prostora i počinju da remete timsku igru.
Savremeni način života često dovodi upravo do takvog stanja. Ishrana bogata ultraprerađenom hranom, nedovoljan unos biljnih vlakana, hronični stres, loš san i česta ili neadekvatna upotreba antibiotika i drugih lekova mogu narušiti raznovrsnost i stabilnost crevne mikrobiote.
Posledice se ne vide odmah. Kao i mnogi drugi tihi kvarovi u Kući zdravlja, disbioza može dugo ostati neprimećena.
Vremenom slabi zaštitna funkcija crevne barijere, aktivira se imunski sistem i razvija se hronična inflamacija niskog stepena, koja predstavlja zajedničku osnovu mnogih savremenih bolesti, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2, masnu bolest jetre i pojedine kardiovaskularne bolesti.
Naravno, mikrobiota nije jedini uzrok ovih oboljenja, ali predstavlja jedan od važnih činilaca koji utiču na njihov razvoj.
Najvažnije otkriće savremene nauke
Jedna od najznačajnijih poruka istraživanja humanog mikrobioma jeste da nije presudno imati jednu koloniju dobrih bakterija, već bogatu i raznovrsnu mikrobiotu.
Što je mikrobiota raznovrsnija, veća je njena sposobnost da se prilagodi promenama, održi stabilnost organizma i doprinese očuvanju zdravlja.
Kao i u svakom dobrom timu, pobeda ne zavisi od jedne zvezde, već od saradnje svih igrača ali i od kvaliteta terena. .
Kako čuvamo svoju mikrobiotu?
Najveću korist ne donosi jedno čudesno rešenje, već svakodnevne navike.
Crevna mikrobiota najbolje napreduje kada:
jedemo raznovrsnu hranu bogatu biljnim vlaknima,
svakodnevno unosimo dovoljno povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki,
po potrebi uključujemo fermentisane namirnice,
ograničimo unos ultraprerađene hrane,
redovno se krećemo,
dovoljno spavamo,
naučimo da upravljamo hroničnim stresom,
antibiotike koristimo samo kada su zaista neophodni.
Mikrobiota i Kuća zdravlja
U podrumu naše Kuće zdravlja mikrobiota predstavlja zajednicu nevidljivih majstora koji svakodnevno održavaju kuću.
Oni hrane naše ćelijske elektrane (mitohondrije), pomažu da zidovi kuće ostanu čvrsti (crevna barijera), sarađuju sa sistemom bezbednosti (imunski sistem) i neprekidno šalju poruke tavanu, gde nastaju naše misli, emocije i odluke.
Kada je tim složan, cela Kuća zdravlja funkcioniše skladno.
Kada se ravnoteža naruši, posledice se ne zadržavaju samo u podrumu. One se postepeno prenose na čitav organizam.
Kako bakterije iz creva razgovaraju sa mozgom i zašto stanje u podrumu može uticati na naše raspoloženje, san, koncentraciju i želju za hranom, pročitajte u članku „Osovina creva–mozak – kako podrum razgovara sa tavanom“ u biblioteci kuće zdravlja.
A kako narušena ravnoteža može oslabiti zaštitne „zidove“ creva i dovesti do nastanka propustljive crevne barijere, saznajte u članku „Leaky Gut – kada zidovi Kuće zdravlja počnu da propuštaju“.
Jer kada negujemo svoju mikrobiotu, ne čuvamo samo creva.Čuvamo temelje cele Kuće zdravlja.
Kako disbioza dovodi do propustljivosti creva
KAKO STRES DOVODI DO PROPUSTLJIVOSTI CREVA
Da bismo razumeli kako stres void disbiozi i do veće propustljivosti creva, moramo nakratko zaviriti u rad našeg autonomnog nervnog sistema, koji radi bez uticaja naše volje.
On upravlja svim onim procesima u telu o kojima ne moramo svesno da razmišljamo, poput kucanja srca, disanja i varenja, a funkcioniše kroz dva glavna režima: simpatički i parasimpatički.
Najprostije rečeno, ova dva stanja su poput vožnje automobila — ne možemo istovremeno ići i napred i nazad.
Simpatički sistem je naša „papučica za gas“. On se aktivira kada smo pod stresom, u žurbi ili opasnosti. Telo tada svu energiju i krv šalje u mišiće i mozak kako bismo reagovali, dok sve ostalo stavlja „na čekanje“.
Parasimpatički sistem je naša „kočnica i garaza“. To je stanje u kom se telo obnavlja, puni baterije i smiruje.
Varenje hrane je izuzetno zahtevan proces koji troši ogromnu količinu energije. Zato organizam fizički ne može kvalitetno da razlaže hranu dok je u simpatičkom režimu („u pokretu“). Da bi želudac i creva uopšte dobili dovoljno krvi i enzima, neophodno je da se prebacimo u parasimpatičko stanje. Zato je onaj čuveni predah i odmor posle obroka vitalan za zdravlje — bez njega, hrana umesto da nas hrani, u crevima počinje da stvara problem.
STRES I „REST AND DIGEST“ STANJE
Zbog ove neraspletive veze, jasno je zašto emocije i misli menjaju rad creva, ali i zašto stanje u crevima diktira kako se osećamo u sopstvenoj koži.
Svi smo to osetili: kada smo pod velikim stresom, „steže nam se stomak“, gubimo apetit ili dobijamo naglu dijareju. Razlog je jednostavan – organizam tada preuzima evolutivni obrazac „bori se ili beži“ (fight or flight), usmeravajući krv u mišiće, dok varenje postaje sporedan zadatak.
Da bi digestivni sistem radio besprekorno, potrebno je da pređemo u parasimpatičko stanje, poznato kao „rest and digest“ – odmori se i vari.
Kada hronično živimo pod stresom, hranimo se ultra-prerađenim namirnicama i narušimo mikrobiom (disbioza), dolazi do mikroskopskog zapaljenja sluznice. Vremenom slabe čvrste veze između ćelija i nastaje veća propustljivost crevne barijere (Leaky Gut).
Tada u krvotok prodiru toksini i nesvareni delovi hrane, što alarmira imunitet i stvara hroničnu inflamaciju niskog intenziteta. Rezultat? Hroničan umor, glavobolje, nesanica, „moždana magla“ (brain fog), bolovi u zglobovima i pad raspoloženja.
Link leaky gut
VEZA CREVA MOZAK-ZAŠTO SU CREVA DRUGI MOZAK
VEZA CREVA I MOZGA – ZAŠTO CREVA NAZIVAMO DRUGIM MOZGOM?
Naša creva nisu samo mesto gde varimo hranu. Ona predstavljaju jedan od najvažnijih komunikacionih centara u organizmu.
Enterični nervni sistem, smešten u zidu creva, sastoji se od oko 500 miliona nervnih ćelija. Zanimljivo je da su mozak i creva nastali iz istog embrionalnog tkiva, pa ne čudi što enterični nervni sistem ima svoje “vijuge” i zbog svoje složenosti nosi naziv drugi mozak.
Između mozga i creva neprekidno se odvija razgovor. To je pravi biološki autoput kojim svakog trenutka putuju milioni informacija.
Mozak dobija poruke:
da li smo gladni ili siti,
koje hranljive materije našem telu nedostaju,
kako radi naš digestivni sistem,
da li se mišići jednjaka pravilno kontrahuju,
kakvo je stanje našeg imunskog sistema,
pa čak i koliko smo pod stresom.
Glavni “kabl” ove komunikacije jeste vagus nerv, najduži moždani živac. On prenosi signale u oba smera – od mozga ka crevima i od creva ka mozgu.
Ali u ovoj priči postoji još jedan važan učesnik – crevna mikrobiota.
Trilioni mikroorganizama koji žive u našim crevima učestvuju u stvaranju brojnih molekula koji utiču na rad nervnog sistema. Među njima su serotonin, dopamin i GABA – hemijski glasnici koji imaju važnu ulogu u raspoloženju, motivaciji, učenju, kvalitetu sna i osećaju smirenosti.
Zbog toga nije iznenađujuće što naše emocionalno stanje utiče na rad creva, ali i stanje creva može značajno promeniti način na koji se osećamo.
Svi smo to iskusili.
Kada smo pod velikim stresom, “steže nam se stomak”, gubimo apetit ili imamo dijareju. Razlog je jednostavan – organizam tada prelazi u stanje “bori se ili beži”, a varenje postaje sporedan zadatak.
Da bi digestivni sistem normalno radio, potrebno je da budemo u parasimpatičkom stanju koje se često opisuje izrazom “rest and digest” – odmori se i vari.
Kada dugo živimo pod stresom, hranimo se uglavnom ultra-prerađenom hranom i narušimo ravnotežu mikrobiote (disbioza), dolazi do zapaljenja crevne sluznice. Vremenom se mogu oštetiti čvrste veze između ćelija creva, pa nastaje povećana propustljivost crevne barijere, poznata kao leaky gut ili “propustljiva creva”.
Tada u krvotok mogu dospeti molekuli koji tamo ne bi trebalo da budu, što aktivira imunski sistem i doprinosi hroničnoj inflamaciji niskog stepena. Takvo stanje može biti povezano sa umorom, glavoboljama, “brain fog”-om, bolovima u zglobovima i brojnim drugim tegobama.
Upravo proučavanjem ove složene komunikacije između nervnog, imunskog sistema i mikrobiote bavi se moderna neuroimunologija.
Nekada se smatralo da se uzrok većine psihičkih tegoba nalazi isključivo u mozgu. Danas znamo da je mozak samo jedan deo mnogo veće mreže u kojoj učestvuju creva, mikrobiota, imunski sistem i hormoni.
Zato danas više nije dovoljno pitati samo: “Kako se osećate?”
Jednako važno pitanje je:
“Kako hranite svoj drugi mozak?”
Fermentisana hrana, ishrana bogata biljnim vlaknima i, kod odgovarajućih osoba, povremeni post mogu doprineti zdravlju mikrobiote. Međutim, nijedna od ovih strategija nije univerzalna i uvek je potrebno prilagoditi ih zdravstvenom stanju i potrebama svake osobe.
Prošetajte dalje kroz Kuću zdravlja
➜ Sledeći tekst: Leaky gut – kada zaštitni zid creva popusti
➜ Povratak u podrum: Crevna mikrobiota
➜ Popnite se u dnevnu sobu: Stres – tihi kvar koji utiče na celu kuću
➜ Posetite kuhinju: Fermentisana hrana – hrana za dobre bakterije
➜ Posetite špajz: Probiotici
Mikrobiota ne upravlja našim mislima, ali snažno utiče na hemiju preko koje mozak razmišlja, oseća i donosi odluke. Kako to radi i zašto je triptofan jedna od najvažnijih raskrsnica u našem organizmu, možete pročitati
➜u Biblioteci Kuće zdravlja Pročitajte više u Biblioteci Kuće zdravlja – Ekskluzivo podrum razgovara sa tavanom – Kako bakterije iz creva upravljaju našim emocijama (Saznajte kako oksidativni stres i mikrobiom preusmeravaju metabolizam triptofana i zašto je zdrav mikrobiom ključ za zaštitu od depresije)
Leaky gut
LEAKY GUT – KADA ZAŠTITNI ZID CREVA POČNE DA POPUŠTA
Ako je mikrobiota bašta našeg zdravlja, onda je crevna barijera njena zaštitna ograda.
Ona nije običan zid. To je živa, inteligentna barijera koja svakog trenutka odlučuje šta sme da uđe iz creva u krv, u naš organizam, a šta mora da ostane u crevima i izbaci se napolje.
Kroz crevnu barijeru bez problema prolaze voda, vitamini, minerali i druge hranljive materije. Istovremeno ona zadržava bakterije, toksine i druge potencijalno štetne supstance.
Kada je zdrava, o njoj uopšte ne razmišljamo.
Ali kada oslabi, nastaje stanje koje nazivamo povećana crevna propustljivost ili leaky gut.
To znači da zaštitna barijera više nije dovoljno čvrsta. Sitni molekuli koji normalno ne bi trebalo da napuste creva mogu dospeti u krvotok i aktivirati imunski sistem.
Organizam ih prepoznaje kao strane i pokreće odbrambenu reakciju.
Ako takvo stanje traje dugo, može nastati hronična inflamacija niskog stepena – tihi proces koji godinama ne daje jasne simptome, a može doprineti razvoju različitih zdravstvenih problema.
Kako nastaje leaky gut?
Crevna barijera sastoji se od samo jednog sloja ćelija koje su međusobno povezane čvrstim proteinskim spojevima, takozvanim tight junctions.
Njihov zadatak je da dozvole prolaz samo onome što našem organizmu koristi.
Na njihovu stabilnost utiču brojni faktori:
dugotrajan stres
ishrana bogata ultra-prerađenom hranom
narušena ravnoteža crevne mikrobiote (disbioza)
česta ili neadekvatna upotreba pojedinih lekova, posebno antibiotika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova
infekcije
prekomerno konzumiranje alkohola
nedostatak sna i hronični umor.
Kada se više ovih faktora udruži, zaštitna funkcija creva može postepeno oslabiti.
Da li postoje simptomi?
Ne postoji jedan simptom koji pouzdano ukazuje na povećanu crevnu propustljivost.
Kod nekih osoba dominiraju digestivne tegobe:
nadutost
gasovi
promenjena stolica
osećaj težine nakon obroka.
Kod drugih se javljaju sasvim drugačiji problemi:
hroničan umor
smanjena koncentracija (“brain fog”)
glavobolje
promene raspoloženja
promene na koži
osećaj da “nešto nije u redu”, iako su osnovne analize uredne.
Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični samo za leaky gut i uvek zahtevaju celokupnu medicinsku procenu.
Zašto je važan imunski sistem?
Čak 70–80% ćelija našeg imunskog sistema nalazi se u i oko creva.
To nije slučajno.
Creva predstavljaju najveću površinu našeg tela koja je u stalnom kontaktu sa spoljnim svetom.
Zbog toga svako narušavanje crevne barijere može imati posledice daleko izvan digestivnog sistema.
Ako su vam “vrata” creva otvorena, postoji li mogućnost da se odškrinu i vrata mozga?
Krvno-moždana barijera je najstrože obezbeđenje u našem organizmu. Njena uloga je da zaštiti mozak i dozvoli prolaz samo pažljivo odabranim supstancama, poput kiseonika i glukoze.
Sve više istraživanja ukazuje da dugotrajna sistemska upala, koja može nastati usled narušene crevne barijere, utiče i na funkciju krvno moždane barijere.
Zato danas govorimo o osi creva–mozak, ali i o mogućoj povezanosti između leaky gut i leaky brain.
Ova oblast se intenzivno istražuje i mogla bi objasniti zašto su poremećaji crevne mikrobiote povezani sa “brain fog”-om, umorom, promenama raspoloženja, pa čak i nekim neurološkim i psihijatrijskim bolestima.
Mnoga pitanja još nemaju konačne odgovore, ali jedno je već jasno – zdravlje creva i zdravlje mozga mnogo su povezaniji nego što smo donedavno mislili.
Kako čuvamo crevnu barijeru?
Dobra vest je da se na mnoge faktore koji utiču na zdravlje creva može delovati svakodnevnim navikama.
Najvažniji saveznici zdrave crevne barijere su:
✔ raznovrsna hrana bogata biljnim vlaknima
✔ fermentisana hrana
✔ dovoljno sna
✔ redovna fizička aktivnost
✔ upravljanje stresom
✔ razumna upotreba antibiotika i drugih lekova koji mogu oštetiti crevnu sluznicu
✔ negovanje zdrave i raznovrsne mikrobiote.
Leaky gut nije bolest koju treba posmatrati izolovano, već znak da su temelji naše Kuće zdravlja oslabili. Zato cilj nije samo “zatvoriti rupe”, već obnoviti uslove u kojima će crevna barijera ponovo moći da obavlja svoju prirodnu zaštitnu ulogu.
Nastavite obilazak Kuće zdravlja
➡ Prethodna prostorija: Veza creva i mozga
➡ Sledeća prostorija: Disbioza – kada dobre bakterije izgube ravnotežu
➡ Pročitajte i:
Fermentisana hrana – prirodna podrška mikrobioti
Stres – tihi neprijatelj crevne barijere
Intermitentni post – kada može pomoći, a kada nije dobar izbor
Inflamacija niskog stepena – tihi požar u organizmu
DISBIOZA – KADA TIM PRESTANE DA IGRA KAO TIM
Kada govorimo o bakterijama u crevima, većina ljudi odmah ih podeli na dobre i loše.
Ali biologija je mnogo zanimljivija od toga.
Zamislite da su vaša creva veliki fudbalski stadion.
Na terenu igraju dva tima. Da bi utakmica uopšte mogla da se odigra, potrebni su i napad i odbrana. Svaki igrač ima svoju poziciju, svoju ulogu i svoje saigrače.
Cilj nije da jedan tim potpuno nestane.Cilj je da se utakmica odvija po pravilima.
Tako funkcioniše i naša crevna mikrobiota.Većina bakterija nije ni potpuno “dobra” ni potpuno “loša”. One žive sa nama hiljadama godina. Pomažu nam da varimo hranu, proizvode vitamine, hrane ćelije debelog creva, učestvuju u radu imunskog sistema i štite nas od pravih uljeza.
Problem nastaje kada se izgubi disciplina na terenu.
Neki igrači postanu sebični i zauzmu više prostora nego što im pripada.
Neki počnu da sapliću svoje saigrače i proizvode supstance koje remete ravnotežu čitavog tima.
Neki napuste svoju poziciju i pređu na deo terena gde im nije mesto.
Upravo to se događa kod SIBO-a (prekomernog rasta bakterija u tankom crevu koje potiču iz debelog creva).
Zamislite da su rezervni igrači iz svlačionice samovoljno istrčali na teren pre nego što ih je trener pozvao. Oni nisu neprijatelji. To su iste bakterije koje normalno žive u debelom crevu i tamo imaju važnu ulogu.
Ali kada se presele u tanko crevo, gde ih inače ima veoma malo, počinju da fermentišu hranu prerano. Rezultat su nadutost, gasovi, grčevi i osećaj da stomak “radi protiv nas”.
Dakle, problem nije u tome ko su igrači, već gde igraju.
Naravno, postoje i pravi protivnici.
To su patogene bakterije koje dolaze spolja, najčešće preko kontaminirane hrane ili vode – salmonela, šigela i neki drugi mikroorganizmi koji izazivaju akutne crevne infekcije.
Njih možemo zamisliti kao huligane koji upadaju na stadion da bi prekinuli utakmicu. Njihov cilj nije da igraju po pravilima, već da izazovu haos.
Srećom, takve infekcije su mnogo ređe nego što mislimo.
Mnogo češće se susrećemo sa nečim daleko podmuklijim – disbiozom.
Kod disbioze stadion nije okupiran neprijateljima.
Utakmica jednostavno više ne funkcioniše.
Narušena je ravnoteža između igrača. Neki su prekobrojni, neki su potisnuti, neki igraju na pogrešnom mestu, a ceo tim gubi sposobnost da radi zajedno.
To može dovesti do pojačane proizvodnje gasova, narušavanja crevne barijere, hronične inflamacije, promena u metabolizmu i poremećaja u komunikaciji između creva i mozga.
Zato cilj nije da “uništimo loše bakterije”.
Cilj je da ponovo uspostavimo ravnotežu.
Da svaki igrač bude na svom mestu.
Da igra svoju ulogu.
Da trener ponovo uspostavi red na terenu.
A ko je trener?
Velikim delom – vi.
Svakim obrokom koji pojedete, svakom neprospavanom noći, svakim periodom hroničnog stresa ili, s druge strane, svakim tanjirom bogatim biljnim vlaknima, fermentisanom hranom i brigom o svom organizmu, vi svakodnevno odlučujete kako će izgledati utakmica koja se igra u vašim crevima.
I upravo zato kažemo da zdravlje mikrobiote nije pitanje sreće, već svakodnevnih izbora.
Mikrobiota su igrači. Crevna barijera je teren. Vi ste trener.
Ako su igrači odlični, a teren pun rupa, utakmica se ne može dobiti.
Ako je teren savršen, a igrači neuigrani, rezultat će opet izostati.
Zato zdravlje creva ne zavisi od jedne bakterije, jednog probiotika ili jedne namirnice. Zavisi od toga da li zajedno negujemo igrače, teren i trenera.
Sada kada znate šta je disbioza, vreme je da uđemo u kuhinju i vidimo kako svakodnevnom ishranom možemo da budemo dobar trener svog mikrobioma.
Tamo ćemo upoznati biljna vlakna, fermentisanu hranu i druge saveznike koji pomažu da tim ponovo zaigra kao celina.
