Insulinska rezistencija razvija se postepeno i može dugo ostati neprepoznata. Objediniti objašnjenje insulina, najčešće znake, vezu sa ishranom, snom, stresom, masnim tkivom i značaj individualne procene.
Insulinska rezistencija
INSULINSKA REZISTENCIJA – TIHI POČETAK METABOLIČKIH BOLESTI
U ovom tekstu saznaćete:
Zašto normalan šećer ne znači uvek i normalan metabolizam,
Šta je hiperinsulinemija
Kako nastaje insulinska rezistencija izašto je važno da je prepoznamo na vreme
Prvi simptomi insulinske rezistencije
CGM-kontinuirani merač glukoze u krvi
Insulinska rezistencija-Jedan metabolički poremećaj mnogoi bolesti
Može li se ins. Rez dovesti u remisiju
Kako prepoznati insulinsku rezistenciju dok je šećer još uvek normalan?
“Doktorka, ali meni je šećer uvek dobar.”
To je možda rečenica koju najčešće čujem u ordinaciji.
Zamislite da Vam je šećer u krvi potpuno normalan.
Na prvi pogled deluje da je sve u redu.
Ali istovremeno imate višak kilograma oko struka, glad za slatkišima, umor posle obroka, pospanost, akne, sindrom policističnih jajnika, masnu jetru ili se budite noću i teško spavate.
Kako je to moguće ako je šećer normalan?
Odgovor se često krije u insulinu, a ne u glukozi.
Na početku razvoja insulinske rezistencije pankreas uspeva da nadoknadi smanjenu osetljivost ćelija tako što luči sve veće količine insulina. Zahvaljujući tome, vrednosti glukoze u krvi mogu godinama ostati potpuno uredne, dok se u organizmu već odvijaju metaboličke promene koje povećavaju rizik od gojaznosti, predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti.
Zbog toga se insulinska rezistencija često naziva tihim poremećajem metabolizma. Ona može trajati godinama, pa čak i decenijama, bez jasnih simptoma i bez povišenog šećera u krvi.
Da bi bolje razumeli insulinsku rezistenciju poslužićemo se metaforom sa autobusom.
Insulin je kondukter, a molekuli glukoze putnici
Zamislite da je svaka ćelija u Vašem organizmu autobus.
Putnici su molekuli glukoze. Njihov cilj je da uđu u autobus jer će se tamo pretvoriti u energiju.
Ali vrata autobusa mogu da otvore samo uz pomoć konduktera – insulina.
Kod zdrave osobe dolazi jedan kondukter, otvara vrata, putnici ulaze i autobus nastavlja put.
Kod insulinske rezistencije priča izgleda drugačije.
Vrata se sve teže otvaraju jer je ispred njih gužva.
Pankreas zato šalje još jednog konduktera.
Pa još jednog.
Na kraju oko autobusa ima deset konduktera koji pokušavaju da otvore ista vrata.
To je hiperinsulinemija.
Godinama uspevaju nekako da otvore vrata da bi putnici ušli i stigli na odredište, pa na stanici nema gužve (pa je šećer u krvi i dalje normalan).
Ali cena je velika.Kondukteri rade prekovremeno.
Autobus se kvari.Putnici se povređuju, gaze.
Vrata se ne otvaraju za ulaz putnika jer je autobus pun.
Jednog dana više nema ni dovoljno konduktera.
Putnici ostaju napolju.
Tada šećer počinje da raste.
To je trenutak kada nastaje dijabetes tip 2.
Upravo zato danas, pored određivanja glukoze natašte, sve češće određujemo i insulin natašte, a njihovim kombinovanjem izračunava se HOMA-IR indeks, koji predstavlja procenu stepena insulinske rezistencije.
Ovaj indeks nije dovoljan sam za postavljanje dijagnoze, ali u kombinaciji sa razgovorom, pregledom i drugim laboratorijskim analizama može pomoći da metabolički poremećaj prepoznamo mnogo ranije – dok je još moguće sprečiti ili odložiti razvoj ozbiljnih bolesti.
To je dobra vest.
Za razliku od mnogih bolesti koje otkrivamo tek kada se pojave komplikacije, insulinska rezistencija se može prepoznati u ranoj fazi. Još važnije, kod velikog broja ljudi može se uspešno dovesti u remisiju promenom načina ishrane, povećanjem fizičke aktivnosti, kvalitetnijim snom, upravljanjem stresom i drugim zdravim životnim navikama.
Što ranije razumemo šta se dešava u našem organizmu, veće su šanse da sačuvamo svoje metaboličko zdravlje.
2. Koji su prvi simptomi insulinske rezistencije?
glad za slatkišima
umor posle jela
pospanost
akne
PCOS
masna jetra
acantosis nigricans tamna prebojenost kože
gojenje oko struka
3.Zašto nastaje insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija ne nastaje preko noći. Ona se razvija godinama kao posledica savremenog načina života. Naši geni nisu se značajno promenili hiljadama godina, ali naše okruženje jeste. Hrana, kretanje, san, stres i mikrobiom svakodnevno utiču na način na koji naš organizam proizvodi i koristi energiju.
Najčešći uzroci su:
Ultraprerađena hrana bogata šećerom i fruktoznim sirupom
Savremena industrijska hrana bogata je brzo svarljivim ugljenim hidratima koji dovode do naglih skokova glukoze i insulina, dok istovremeno sadrži malo zaštitnih hranljivih materija.
➡ Pročitajte više: Prava ili ultraprerađena hrana – zašto nije svaka kalorija ista?
Nedostatak dijetnih vlakana
Biljna vlakna usporavaju apsorpciju glukoze, hrane korisne bakterije creva i doprinose boljoj osetljivosti ćelija na insulin. Savremena ishrana sadrži ih znatno manje nego što je našem organizmu potrebno.
➡ Pročitajte više: Zašto su dijetna vlakna najbolji prijatelj Vašeg metabolizma?
Dugotrajno sedenje i nedostatak fizičke aktivnosti
Mišići su najveći potrošači glukoze u organizmu. Kada se malo krećemo, glukoza se slabije koristi, a organizam mora da luči sve više insulina.
➡ Pročitajte više: Mišići – najveća fabrika za sagorevanje glukoze.
Hronični stres
Stres nije samo psihološki problem. Hormoni stresa povećavaju stvaranje glukoze u jetri i otežavaju delovanje insulina, pripremajući organizam za “borbu ili beg”.
➡ Pročitajte više: Stres, kortizol i metabolizam – kada alarm ostane stalno uključen.
Nedovoljan i nekvalitetan san
Tokom sna obnavljaju se hormonska ravnoteža, mitohondrije i metabolički procesi. Već nekoliko noći lošeg sna može smanjiti osetljivost na insulin i povećati glad.
➡ Pročitajte više: San – najpotcenjeniji lek za metaboličko zdravlje.
Poremećen crevni mikrobiom
Trilioni bakterija koje žive u našim crevima učestvuju u regulaciji metabolizma, imuniteta i hormona. Kada je narušena njihova ravnoteža, povećava se rizik od insulinske rezistencije i hronične upale.
➡ Pročitajte više: Mikrobiom – zaboravljeni organ koji upravlja našim metabolizmom.
Ključna poruka
Insulinska rezistencija nije posledica jednog lošeg obroka ili jednog neprospavanog dana. Ona je rezultat dugotrajnog delovanja više faktora koji zajedno narušavaju metaboličko zdravlje.
Naši geni nisu se značajno promenili hiljadama godina. Promenilo se okruženje u kojem živimo.
➡ Sledeći tekst: Kako se otkriva insulinska rezistencija?
4. Kako se otkriva insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija se često razvija godinama pre nego što vrednosti glukoze u krvi postanu povišene. Zato se danas metaboličko zdravlje procenjuje kombinacijom razgovora sa pacijentom, kliničkog pregleda i laboratorijskih analiza.
Najčešće se koriste:
Glukoza natašte – pokazuje trenutni nivo šećera u krvi, ali u ranoj fazi insulinske rezistencije može biti potpuno normalna.
Insulin natašte – povišene vrednosti često predstavljaju prvi znak da pankreas mora da radi pojačano kako bi održao normalnu glikemiju.
HOMA-IR indeks – izračunava se na osnovu glukoze i insulina natašte i predstavlja procenu stepena insulinske rezistencije. Ne postavlja dijagnozu sam za sebe, već se uvek tumači zajedno sa kliničkom slikom i drugim nalazima.
OGTT sa određivanjem insulina – kod pojedinih osoba može otkriti poremećaj koji se ne vidi u analizama natašte, jer pokazuje kako organizam reaguje nakon unosa glukoze.
HbA1c – govori o prosečnim vrednostima glukoze u krvi tokom prethodna dva do tri meseca i koristi se za procenu dugoročne regulacije šećera.
CGM (kontinuirani merač glukoze) – uređaj koji neprekidno meri koncentraciju glukoze u međućelijskoj tečnosti i prikazuje kako se ona menja tokom dana i noći.
Poslednjih godina CGM je postao mnogo više od medicinskog pomagala. Nose ga sportisti, biohakeri, preduzetnici i svi koji žele da bolje razumeju svoj metabolizam. Moglo bi se reći da je postao svojevrsni „Rolex metaboličkog zdravlja“ – simbol savremenog pristupa praćenju organizma.
Međutim, kao što skup sat sam po sebi ne čini čoveka boljim organizatorom vremena, tako ni CGM neće poboljšati metaboličko zdravlje ako ne razumemo šta nam podaci koje prikazuje govore. Njegova najveća vrednost nije u tome da ga nosimo, već da uz pomoć stručnog tumačenja naučimo kako ishrana, fizička aktivnost, san i stres utiču na naš metabolizam.
Normalna glukoza u krvi ne isključuje insulinsku rezistenciju. Zato se metaboličko zdravlje danas procenjuje mnogo šire – posmatrajući insulin, HOMA-IR i druge pokazatelje, uz uvažavanje simptoma i životnih navika.
➡ JEDAN METABOLIČKI POREMEĆAJ – MNOGO BOLESTI
Kako isti poremećaj može da se ispolji kao gojaznost, masna jetra, sindrom policističnih jajnika, dijabetes ili bolest srca?
Insulin deluje na gotovo svaku ćeliju u našem organizmu. Međutim, različita tkiva nemaju istu osetljivost na insulin niti istom brzinom razvijaju insulinsku rezistenciju. Zbog toga se isti metabolički poremećaj može ispoljiti na različite načine – kod nekoga kao masna jetra, kod drugog kao sindrom policističnih jajnika, kod trećeg kao dijabetes ili bolest srca. Različite bolesti, ali često isti metabolički koren.
Ne lečimo samo jedan organ. Čuvajući metaboličko zdravlje, istovremeno štitimo ceo organizam.
➡ Sledeći tekst: Može li se insulinska rezistencija dovesti u remisiju?
Može li se insulinska rezistencija dovesti u remisiju?
DA. Ali ne tabletom.Nego:
ishranom
fizičkom aktivnošću
okrepljujućim snom
stres menagementom
povećanjem mišićne mase
podrškom mikrobiomu
Ako želimo da sprečimo ili dovedemo insulinsku rezistenciju u remisiju, nije dovoljno ukloniti samo jedan uzrok. Potrebno je graditi zdravlje iz dana u dan.
Najveća razlika između akutnih i hroničnih metaboličkih bolesti jeste u tome što se kod mnogih osoba metaboličko zdravlje može značajno popraviti. To ne znači da možemo promeniti svoje gene, ali možemo promeniti način na koji će se oni ispoljiti. Ishrana, fizička aktivnost, san, upravljanje stresom, očuvanje mišićne mase i zdrav mikrobiom predstavljaju najmoćnije alate koje danas imamo za očuvanje metaboličkog zdravlja.
Geni pune pištolj, ali način života često povlači obarač.
➡ Stubovi zdravlja – sedam navika koje čuvaju metaboličko zdravlje.
➡ Sedam TIHIH KVAROVA u kući zdravlja – procesi koji neprimetno narušavaju metabolizam.
➡ Medicina životnog stila – zašto savremena medicina sve više pažnje posvećuje načinu života, a ne samo lečenju bolesti. Naši geni nisu se značajno promenili hiljadama godina. Promenilo se okruženje u kojem živimo.
➡ Sledeći tekst: Najčešći mitovi o insulinskoj rezistenciji.
Organ ili tkivo
Moguće manifestacije
Jetra
Masna jetra, povećano stvaranje glukoze, predijabetes i dijabetes tipa 2
Mišići
Smanjeno preuzimanje glukoze, umor i slabija fizička izdržljivost
Masno tkivo
Visceralna gojaznost i hronična upala
Jajnici
Sindrom policističnih jajnika, poremećaj ovulacije i infertilitet
Krvni sudovi
Oštećenje endotela, ateroskleroza i povećan rizik od infarkta i moždanog udara
Srce
Povećan rizik od srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti
Mozak
Poremećaji pamćenja i povećan rizik od Alchajmerove bolesti; zbog poremećene signalizacije insulina u mozgu u naučnoj literaturi se ponekad koristi izraz „dijabetes tipa 3“, iako to nije zvanična dijagnoza.
