Pre nego što uđete u kuću zdravlja…
Pre više od četrdeset godina, kada sam studirala medicinu, na mnoga pitanja o nastanku hroničnih bolesti imali smo uglavnom dva odgovora.
U ovom tekstu
- Koliko puta sam čula:
- „Doktorka, moja majka je imala dijabetes.“
- Uvek bih pitala:
- „Koliko je godina imala kada je obolela?“
- Odgovor je često bio:
- „Sedamdeset pet.“
- Tada sam sebi postavila pitanje:
- Ako su geni isti, zašto se bolest javlja četiri decenije ranije?
- Zato, pre nego što uđete u Kuću zdravlja, volela bih da zapamtite jednu misao:
Pre više od četrdeset godina, kada sam studirala medicinu, na mnoga pitanja o nastanku hroničnih bolesti imali smo uglavnom dva odgovora.
Prvi je bio, genetika.
Ako ste nasledili „loše gene“, verovalo se da se tu malo šta može promeniti.
Drugi odgovor bila je psihosomatika.
Smatralo se da su mnoge bolesti posledica stresa, emocija ili psihičkih konflikata.
U oba slučaja pacijent je često imao utisak da je njegova budućnost već određena.
Godine provedene u ordinaciji naučile su me da postavljam drugačija pitanja.
Koliko puta sam čula:
„Doktorka, moja majka je imala dijabetes.“
Uvek bih pitala:
„Koliko je godina imala kada je obolela?“
Odgovor je često bio:
„Sedamdeset pet.“
A ispred mene je sedeo sin ili ćerka sa 35 ili 40 godina.
Tada sam sebi postavila pitanje:
Ako su geni isti, zašto se bolest javlja četiri decenije ranije?
Savremena medicina danas daje odgovor koji nam uliva nadu.
Ne možemo promeniti gene koje smo nasledili.
Ali možemo u velikoj meri uticati na to kako će oni raditi.
Ishrana, fizička aktivnost, san, stres, mikrobiom, izloženost toksinima i kvalitet naših međuljudskih odnosa svakodnevno šalju poruke našim genima. Nauka koja proučava kako životna sredina utiče na aktivnost gena naziva se epigenetika.
Procenjuje se da genetika objašnjava samo deo rizika za nastanak većine hroničnih nezaraznih bolesti, dok značajan uticaj imaju način života i faktori sredine.
To je dobra vest.
Da sve zavisi od gena, malo toga bismo mogli da promenimo.
Ali nije tako.
Naše zdravlje nije unapred napisano.
Ono se svakoga dana oblikuje našim izborima.
Zato, pre nego što uđete u Kuću zdravlja, volela bih da zapamtite jednu misao:
Ne biramo gene koje smo nasledili. Ali svakoga dana biramo način na koji ćemo živeti sa njima.
Kada sam studirala medicinu, znanje se tražilo u bibliotekama. Satima smo sedeli uz knjige, pretraživali stručne časopise i pažljivo birali literaturu. Kasnije sam sate interneta skupo plaćala dok sam pripremala svoj magistarski rad. Do svake nove informacije dolazilo se polako i sa mnogo truda.
Danas je gotovo sve dostupno jednim klikom. Ali umesto manjka informacija, suočavamo se sa njihovim viškom. Nikada nije bilo lakše pronaći odgovor, ali ni teže prepoznati koji je odgovor zaista zasnovan na dokazima.
Zato je nastala Kuća zdravlja, mesto na kome sam pokušala da objednim ono što sam učila više od četrdeset godina, iz medicine, nauke i rada sa pacijentima da bih pomogla ljudima da razumeju svoje telo i donose bolje odluke.
Non scholae, sed vitae discimus.
Ne učimo za školu, već za život.
